Legendarni španski košarkaš Mark Gasol bio je gost podkasta „Out The Mud Podcast“ i tom prilikom je govorio o brojnim košarkaškim temama, a između ostalog, ispričao je i zanimljivu priču o Nikoli Jokiću.
Naime, Gasol je čuo za Nikolu potpuno slučajno, tokom boravka u Srbiji, i to, od njegove braće.
– Dakle, da ti ispričam priču o Nikoli. Prvo sam upoznao njegovu braću. Bio sam na svadbi u Srbiji, u Novom Sadu – na svadbi Darka Miličića. Vidim ta dva tipa, svi slavimo, svi smo veseli, opušteni, i oni mi kažu: „Ej, brate, imamo brata koji igra kao ti.“ Ja kažem: „Okej.“ Oni kažu: „Da, stvarno je dobar, talentovan je.“
– Ja kažem: „Super, nadam se da će uspeti,“ nazdravimo, popijemo rakiju i nastavimo dalje. I mislim, dve-tri godine kasnije, igramo u Denveru, zagrevam se, kad vidim dva tipa kako silaze niz stepenice i viču: „Mark, Mark!“ Pogledam gore i pomislim: „Ma šta oni rade ovde?“ I kažu: „To ti je naš brat,“ okrenem se – bio je to Nikola Jokić. I rekoh: „Aha, to je onaj o kom ste pričali!“
Otkrio je i da nije krio oduševljenje njegovom igrom.
– I odmah sam rekao – stvarno je dobar. Tada, ako se sećaš, bilo je ono kada su se on i Jusuf Nurkić borili za minute na terenu, nisu znali koga da igraju. I Nikola je rekao: „Znaš šta, neka igra Jusuf, nije mi bitno, nek mene stavljaju s klupe.“ Ali na kraju, naravno, uradili su pravu stvar i počeli da igraju s Nikolom. I Nikola je procvetao i postao, po meni, jedan od najboljih svih vremena na toj poziciji.
Obožavam da ga gledam kako igra. Vidim u njemu neke sličnosti sa sobom, posebno u njegovom čitanju igre. Obožavam kako koristi lopte – nema akcije u kojoj on ne dodirne loptu. On je inicijator svega. Ima sve odgovore – kad ne znaju šta da rade, samo mu bace loptu i stvari počinju da se dešavaju.
– Brate, može te gurnuti na blok i dati ti laganih 20, znaš na šta mislim – laganih 30. Taj rad na bloku, isto – ne možeš ga igrati jedan na jedan. Današnji igrači nisu dovoljno veliki da igraju jedan na jedan protiv njega. On će te gurnuti do koša i koristiti telo, i ima… ima sjajajnu košarkašku inteligenciju.
Nikad nisam video takav osećaj oko obruča, iz raznih uglova – toliko efektivan. Misliš: „Kako, je**te, on to pogodi?“ A ne možeš ni da ga udvojiš, jer će svaki put naći slobodnog igrača. To je postala formula – mnogi kažu: „Igraćemo jedan na jedan, smanjićemo asistencije, probaćemo da ga zatvorimo.“ Ali, osim ako nemaš baš, baš dobrog defanzivca na njemu – i to vrlo dobrog – mislim da to ne pali. Ali je svakako zabavno za gledanje.
Preporučujemo
Izvor: Novosti.rs
