Zadovoljstvo je bilo gledati Teodoru Kostović (176. VTA) u prvom kolu kvalifikacija Rolan Garosa protiv Amerikanke Elizabet Mandlik (162. VTA), u meču koji je mlada Novosađanka za manje od sat vremena dobila sa 6:2, 6:2.
Igračica koja će tek krajem juna napuniti 19 godina, dominirala je celim tokom meča. A ako se nadovežemo na njeno samopouzdanje, možemo samo da zaključimo da će uspesi tek dolaziti.
– Iskreno, odlično igram. Mnogo sam zadovoljna. Nemam problem s rukom. To je trenutno najbitnije. Fizički sam odlično, u „prajmu“ sam, igram sada svoj najbolji tenis – kaže Teodora za „Novosti“.
U prvom kolu sve je štimalo.
– Veoma sam dobro servirala i reternirala, lopte su mi bile izuzetno brze. Protivnici bukvalno nisam dopustila „da diše“ – svesna je svoje snage.
Malo se, čak, i poigravala s Mandlikovom.
– Volim da igram drop-šot – potvrđuje naša sagovornica.
U Parizu je, za sada, izjednačila svoj najbolji rezultat na grend-slemovima. A ovo joj je tek drugi u karijeri. U Australiji je takođe stigla do drugog kola kvalifikacija. Pred njom su tek izazovi. Samo što je izašla iz juniorskog tura.
– Popraviviću skor, spremna sam. Biće još bolje. Forma mi je odlična, kretanje mnogo bolje nego ranije. Na kondiciji radim sa Saletom Jankovićem. Tu mi je i fizio Predrag Marjanović. Rezultat će se videti na terenu.
Nedavni prelaz s juniorske u seniorsku kategoriju nije je mnogo poremetio.
– Relativno kasno sam prešla u seniorski tenis, imajući u vidu da neke devojke već od petnaeste ili šesnaeste igraju fjučerse. Htela sam prvo da završim juniorsku karijeru kao broj jedan. Nažalost, nisam uspela. Završila sam kao četvrta.
Ali, i to je ogroman uspeh.
– Meni sad to sve izgleda normalno, zato što smatram da ovde pripadam. Ne samo da pripadam, znam da ću biti u top deset! U to zaista verujem. I verujem da ću jednoga dana biti broj jedan! Samo treba da nastavim da radim i da sakupljam iskustvo. Da gradim svoju igru, i sebe kao čoveka.
Otkriva nam i kako provodi vreme ovih dana u Parizu.
– Volim da crtam. I mnogo volim da čitam. Upravo čitam dobru knjigu. Zove se „Manifestuj“ od Roksi Nafusi. Pročitala sam je već, htela sam da to uradim još jednom. Ima u njoj dosta poučnih stvari, o tome kako razmišljamo i kako reaguje naša podsvest. Što bismo rekli, kakve su ti misli, takav ti je život.
I, kakve su joj misli?
– Uvek pozitivne! To sam od roditelja naučila. I kada nešto ne ide kako treba, znam da posle kiše uvek dolazi sunce. Sada u Parizu ima kiše, ali biće vruće sledeće nedelje – najavljuje Teodora veliku borbu.
