Sad ili nikad. Mnogi smatraju da će Nemac ruskog porekla Aleksandar Zverev (2. nosilac) danas u velikom finalu na Rolan Garosu imati životnu priliku da konačno osvoji prvu grend slem titulu.
Sa svojih 29 godina odavno je u vrhu svetskog tenisa, ali već svedoči o smeni generacija u kojoj sve teže može da se pronađe pukotina za podizanje trofeja. A upravo se to ukazalo u Parizu. Alkaraz nije ni došao, Siner je ispao, nije tu više ni Đoković. Ostao je samo još jedan, najvažniji korak, da danas, od 15 sati, na velikoj pozornici „Šatrijea“, protiv Italijana Flavija Kobolija konačno ostvari dečački san. Poznato je da su dvojica tenisera u privatnom životu dobri prijatelji. Ali, „popusta“, naravno, neće biti.
– Koboli je sjajan igrač i sjajan momak. Radujem se što ću igrati protiv njega. To je njegovo prvo finale i drago mi je što je stigao dovde. Ali, jedino što mogu da uradim jeste da igram dobar tenis. Pokušaću da radim prave stvari. Jedino to mi je važno – stavlja do znanja Zverev.
Dodao je da mu nije teško što će se za trofej boriti protiv prijatelja.
– Kada igrate grend slem finale, to znači da ste stigli do najveće pozornice u tenisu. Došli ste do samog kraja turnira i lepo je to podeliti sa nekim. Naravno, i dalje pokušavate da pobedite jedan drugog i da osvojite trofej, ali to je u redu – poručio je.
Odgovorio je i na pitanje da li to što će Koboli biti odmorniji od njega, možda uticati na konačni ishod nedeljnog dvoboja.
– Ne baš, jer se osećam dobro! Nisam imao preterano duge mečeve na ovom turniru. Iskreno, imam osećaj da bih mogao ponovo da igram već sada! – poručio je uz osmeh nemački teniser koji je očigledno pun samopouzdanja.
Zverev je do sada odigrao tri grend slem finala, i sva tri izgubio: 2020. protiv Dominika Tima na Ju-Es openu, 2024. protiv Karlosa Alkaraza u Parizu i prošle godine protiv Janika Sinera u Australiji. Zanimljivo je i da je čak poslednjih šest mečeva protiv Italijana – izguibio: od Sinera u Indijan Velsu, Majamiju, Montekarlu i Madridu, baš od Kobolija u Minhenu i protiv Lučijana Darderija u Rimu.
S druge strane, Flavio Koboli ulazi u meč s pomešanim osećanjima. Žao mu je što plasman nije ostvario na terenu, jer je njegov zemljak Mateo Arnaldi zbog bolesti morao da mu preda meč, ali i srećan zato što je došao u situaciju da se bori za titulu.
– Teško mi je da o tome govorim. Kada je došao i rekao mi šta se dešava, bio sam potpuno tužan zbog njega. Zamalo nisam zaplakao – istakao je Koboli.
Ali, veoma je srećan zbog rezultata koji je ostvario.
– Moj otac je došao do mene i svi zajedno smo se zagrlili sa ostatkom tima zbog ulaska u prvih deset na svetu. Svaki put kada ostvarim najbolji plasman u karijeri, svi se zajedno zagrlimo. Uradili smo isti ritual kao i uvek.
U finale protiv Zvereva će ući svežiji od svog protivnika.
– Nekad to pomaže, nekad ne. Možda su skoro četiri dana bez meča ipak mnogo, pa izgubite ritam. Ali, tokom zagrevanja sam se osećao veoma dobro. Ponovo ću da treniram. Siguran sam da ću biti spreman za finale. Ali, isto tako znam da ću sigurno biti i odmoran – zaključio je Italijan.
