Povreda Strahinje Jovančevića na mitingu u Kruševcu zadala je probleme selektoru Edinu Zukoviću.
-Bio je na snimanju magnetnom rezonancom. Došlo je do rupture zadnje lože desne noge. Na sreću, nije reč o većem problemu, pa bi trebalo brzo da se oporavi – kaže Strahinjin otac i trener Milorad Jovančević.
Stara ideja da se preko štafete razvije sprint u Srbiji veoma je blizu zamišljene realizacije. Sva trojica koje smo pomenuli nikada nisu bila brža u životu. Trebalo je da trče u sastavu: Strahinja Jovančević, Darijo Bašić Palković, Boško Kijanović i na kraju Aleksa Kijanović. Poslednji od navedenih ima lični rekord 10,40. Ove sezone nije na tom nivou (10,80), ali ima vremena do 10. avgusta, kada počinje sedmodnevno Prvenstvo Evrope u Birmingemu (Velika Britanija).
Sve je usmereno ka tom događaju ove letnje sezone, pa i Prvenstvo Balkana u Volosu (Grčka) narednog vikenda (20. i 21. juna). Teorijski gledano, s rezultatima karijere pomenuti kvartet bi mogao da trči između 38,62 uz besprekorne izmene i 39,12 sa daleko skromnijim.
Nacionalni rekord još od 19. septembra 1981. godine drži sastav: Mladen Nikolić, Dragan Zarić, Aleksandar Popović i Nenad Milinkov sa 39,79. Dakle, to bi svakako trebalo da bude pomereno nabolje i da u tako važnoj disciplini kao što je sprint dođe do bitnog pomaka. Još nešto je važno, baš tih teorijski najslabijih 39,12 je rezultat koji je na sva tri poslednja prvenstva Starog kontinenta vodio u finale, što jeste cilj prve etape razvoja sprinta u Srbiji.
Uvežbavanje kvarteta kroz uvodna takmičenja sa Strahinjom Jovančevićem ovoga puta na Prvenstvu Balkana neće biti moguće, ali će ga zameniti Luka Bošković. Skokom udalj od 8,14 m i sprinterskim kvalitetima na 60 m pokazao je da verovatno može da trči 100 m oko 10,50 sekundi. Uostalom, kada se prave ovakvi planovi mora da se priprema bar šest sprintera kako bi na pravom mestu i u pravo vreme četvorica najspremnijih dobila priliku.
