Evropska odiseja Vojvodine i Železničara završena je pre nego što je praktično i počela.
Ponovo bez opipljivog doprinosa nacionalnom koeficijentu, novosadski i pančevački klub stavili su tačku na svoje letnje nastupe, ostavljajući tešku misiju spasavanja domaćeg fudbala isključivo na plećima Crvene zvezde i Partizana. Pred večitim rivalima je dug i trnovit put popravljanja izuzetno loše pozicije na UEFA rang listi, dok ostatak domaće lige ponovo ostaje u ulozi nemih posmatrača.
Srbija se trenutno nalazi na poražavajućem 30. mestu UEFA liste, ali gorka pilula koju domaća javnost mora da proguta krije se u detaljima. Dok srpski klupski fudbal stagnira, svi konkurenti iz okruženja beleže konstantan napredak. Od starta kvalifikacija, veći broj bodova od naših klubova inkasirali su predstavnici Islanda, Irske, Bugarske, Slovačke, Azerbejdžana i Izraela.
Strmoglav pad sa istorijske 11. pozicije – koju je Srbija zauzimala na kraju takmičarske 2022/23. godine, kada je imala direktno mesto u Ligi šampiona i čak pet učesnika u Evropi – svedočanstvo je surove realnosti. Nakon što su obrisani sjajni rezultati i 9.500 bodova iz sezone 2021/22, ogoljen je sistemski problem: srpski fudbal, bez vanserijskih rezultata večitih rivala, nema evropsku dubinu. Sa trenutnim koeficijentom od 17.250, Srbija kasni čak 2.312 bodova za dvadesetdevetoplasiranom Bugarskom, što povratak među 23 najbolje nacije u ovom trenutku čini praktično nemogućom misijom.
Pobede koje su Crvena zvezda i Partizan izvojevali nad predstavnicima Irske i Luksemburga donele su nominalnih 4.000 bodova, ali u surovoj matematici UEFA koeficijenata taj učinak se deli sa brojem učesnika na startu (četiri). Krajnji bilans je skromnih 1.000 bodova upisanih na konto države.
Sada je sve oči uprte u predstojeći plej-of, gde se lome sudbine i dele milioni: Partizan u plej-of Lige konferencije ulazi sa statusom nosioca, što mu otvara vrata grupne faze i priliku za popravni ispit sezone. Crvena zvezda je u dramatičnom raspletu izbegla neugodni AEK i ide na megdan Izraelcima. Duel protiv Hapoela ne donosi samo prestiž i ogroman finansijski benefit, već i preko potrebne bodove za spas nacionalnog rejtingva.
Dok je za sezonu 2027/28. šteta već nepovratno načinjena, trenutno se vodi bitka za pozicije pred sezonu 2028/29. Ukoliko Crvena zvezda i Partizan tokom predstojeće jeseni ne naprave podvig epskih razmera, srpske klubove od leta očekuje povratak u davno zaboravljenu, surovu realnost ranih kvalifikacija.
Ukoliko Srbija ostane zakucana na dnu, letnji kalendar naših predstavnika izgledaće ovako: Šampion države započinje svoj put ka Ligi šampiona već od prvog kola kvalifikacija, oko 10. jula. Osvajač Kupa ili vicešampion kreće od prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Preostali putnici u Evropu (trećeplasirani i četvrtoplasirani) startovaće od prvog, odnosno drugog kola Lige konferencije.
Svetla tačka u ovoj sumornoj prognozi jeste to što Srbija neće pasti ispod 34. mesta, čime bi izgubila predstavnika u Ligi Evrope. Ipak, činjenica da će domaći prvak morati da igra takmičarski fudbal dok sezona kupanja uveliko traje, jasan je alarm da je srpski klupski fudbal potrošio sve kredite iz prošlosti. Spas, po ko zna koji put, visi o koncu beogradskih večitih rivala.
