Đani Infantino je jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih ličnosti u istoriji svetskog fudbala. Od skromnog detinjstva u Švajcarskoj do vrha FIFA, njegov put predstavlja priču o ambiciji i borbi za moć, ali i niz kontroverzi koje prate njegov rad.
Rođen je 23. marta 1970. godine u Brigu, u Švajcarskoj, u porodici italijanskih imigranata poreklom iz Kalabrije. Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Friburu, a zahvaljujući poznavanju više jezika veoma rano je pronašao mesto u međunarodnim sportskim institucijama.
Navodno, Infantino govori čak pet svetskih jezika – italijanski, francuski, engleski, nemački i španski.
Karijeru je započeo radeći u pravnim i administrativnim strukturama evropskog fudbala, da bi 2000. godine postao deo UEFA. Tokom narednih godina gradio je reputaciju veštog pregovarača i administratora, a široj javnosti postao je poznat kao generalni sekretar UEFA.
Njegov uspon na čelo FIFA dogodio se u trenutku kada je organizacija prolazila kroz najveću krizu u svojoj istoriji. Posle korupcionaških skandala koji su doveli do pada Sepa Blatera, FIFA je bila pod ogromnim pritiskom da sprovede reforme i vrati poverenje javnosti.
Obećanja o reformama i uspon moći
Infantino je 2016. godine izabran za predsednika svetske „kuće fudbala“ uz obećanje da će organizaciju učiniti transparentnijom i odgovornijom. Na početku mandata predstavio je niz reformi i povećao finansijska izdvajanja za nacionalne saveze, što mu je donelo podršku velikog broja članica FIFA.
Istovremeno je pokrenuo projekte proširenja Svetskog prvenstva sa 32 na 48 reprezentacija i širenja klupskih takmičenja, tvrdeći da će tako više zemalja dobiti priliku da učestvuje na najvećoj fudbalskoj sceni. Međutim, upravo su ti potezi postali predmet brojnih kritika. Protivnici smatraju da se komercijalni interes sve više stavlja ispred sportskog kvaliteta, dok je FIFA pod Infantinom postala organizacija sa rekordnim prihodima, ali i sve većim političkim uticajem.
Kontroverze koje su pratile svaki korak
Jedna od prvih ozbiljnijih kontroverzi odnosila se na njegove sastanke sa tadašnjim glavnim tužiocem Švajcarske Mihaelom Lauberom. Održano je više neprijavljenih sastanaka čiji sadržaj nije zvanično evidentiran, zbog čega su švajcarske vlasti otvorile postupke kako bi ispitale da li je bilo nepravilnosti. Iako protiv Infantina nije podignuta optužnica niti je pravosnažno osuđen, slučaj je izazvao ozbiljne sumnje u transparentnost njegovog rada i dodatno narušio poverenje dela javnosti.
Posebnu pažnju izazvalo je Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine. FIFA i Infantino našli su se na meti kritika zbog pitanja ljudskih prava, položaja radnika migranata i odnosa prema LGBT zajednici. Uoči turnira Infantino je održao govor u kojem je branio domaćina i kritikovao zapadne zemlje zbog, kako je rekao, licemerja. Njegov nastup izazvao je burne reakcije širom sveta i dodatno produbio podele između FIFA i brojnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Tramp, kandidature za Mundijal i budućnost pod znakom pitanja
Dolaskom Donalda Trampa ponovo na mesto predsednika SAD-a, Infantino je intenzivirao saradnju sa američkom administracijom zbog organizacije Svetskog prvenstva 2026, čiji su domaćini bili SAD, Kanada i Meksiko, kao i zbog proširenog Svetskog klupskog prvenstva. Njihovi javni nastupi i međusobne pohvale izazvali su različite reakcije. Jedni smatraju da je reč o očekivanoj saradnji između predsednika FIFA i lidera zemlje domaćina najvećih fudbalskih događaja, dok drugi ocenjuju da se Infantino previše približio političkim strukturama i da FIFA sve teže održava deklarisanu političku neutralnost.
Do danas nisu utvrđene nezakonitosti koje bi proizašle iz njihove saradnje, ali politička bliskost ostaje predmet javnih rasprava.
Još jedna tema koja izaziva polemike jeste način na koji FIFA dodeljuje organizaciju velikih takmičenja. Poslednjih godina pojavile su se optužbe i kritike da su procesi izbora domaćina postali manje konkurentni i transparentni, posebno kada je reč o pojedinim budućim Svetskim prvenstvima. Kritičari tvrde da su pojedine odluke praktično bile unapred određene zbog specifičnih pravila kandidature i političkih dogovora među konfederacijama.
FIFA odbacuje tvrdnje da je bilo nezakonite „prodaje Mundijala“ ili korupcije i navodi da se svi postupci sprovode u skladu sa važećim pravilima. Do danas ne postoji pravosnažna sudska odluka kojom bi Đani Infantino bio proglašen odgovornim za takve optužbe.
Uprkos svim kontroverzama, Infantino je uspeo da učvrsti svoju poziciju na čelu FIFA i ostane jedan od najmoćnijih ljudi svetskog sporta. Njegove pristalice ističu rekordne finansijske rezultate, rast ulaganja u razvoj fudbala i globalnu ekspanziju ovog sporta. Kritičari, međutim, smatraju da je FIFA pod njegovim vođstvom postala još centralizovanija organizacija u kojoj politički i finansijski interesi često imaju prednost nad sportskim principima.
Da li će istorija Đanija Infantina pamtiti kao čoveka koji je modernizovao svetski fudbal ili kao predsednika čiji će mandat ostati obeležen kontroverzama, zavisiće od ishoda budućih događaja i eventualnih zvaničnih istraga. Za sada ostaje činjenica da nijedan predsednik FIFA u novijoj istoriji nije izazvao toliko rasprava, podela i pažnje javnosti kao on.
(SPORTINjO/INFORMER)
