Političke tenzije u svetskom tenisu ne jenjavaju, a u samom centru ovog sportsko-diplomatskog rata ponovo se našla najbolja teniserka sveta, Arina Sabalenka.
Beloruskinja već četiri godine nastupa pod neutralnom zastavom i bez ikakvih državnih obeležja, što je kazna koju beloruski i ruski sportisti snose od početka sukoba u Ukrajini. Međutim, administrativne zabrane su samo mali deo tereta koji Sabalenka nosi na svojim leđima. Prava drama, prema njenim rečima, odvija se iza zatvorenih vrata – u svlačionicama i hodnicima turnira.
U velikom i iskrenom intervjuu za prestižni američki magazin „Tajm“ (Time), na čijoj se naslovnoj strani i našla, Sabalenka je po prvi put otvoreno progovorila o psihološkoj torturi i verbalnim napadima sa kojima se suočava na VTA turu.
– Neki od ukrajinskih trenera govorili su mi baš, baš, baš zlobne stvari. Ne želim to ni da ponavljam. Bilo je toliko strašno – priznala je prva zvezda beloruskog tenisa, svedočivši o dubokom razdoru među sportistima.
– To mi je u potpunosti ušlo u glavu i znala sam dugo da plačem zbog toga. Sve to je ostavilo dubok trag na moju psihu.“
Pored teških reči i uvreda iza kulisa, animozitet se redovno preliva i na same terene. Ukrajinske teniserke, predvođene Martom Kostjuk i Oleksandrom Olinikovom, već godinama demonstrativno odbijaju da pruže ruku Sabalenki nakon mečeva, što je praksa koja je od ekscesa postala uobičajeni protokol.
Glavni kamen spoticanja i razlog zbog kojeg je Sabalenka na stubu srama jeste njen odnos sa predsednikom Belorusije, Aleksandrom Lukašenkom, koji je u javnosti prepoznat kao ključni saveznik Moskve. Kada su je novinari „Tajma“ direktno upitali da li podržava aktuelnog beloruskog predsednika, Sabalenka je izabrala diplomatsko povlačenje: „Ne želim da pričam o tome“.
Ovakav odgovor, prema mišljenju mnogih analitičara, samo će dodatno podgrejati teorije da teniserka zapravo stoji uz beloruski režim, uprkos tome što je u istom intervjuu ponovila svoj opšti stav o ratu: „Ne podržavam rat. To niko ne želi, očigledno je.“
Ovo nije prvi put da se Sabalenka nalazi pod „rafalom“ političkih pitanja. Tokom Rolan Garosa, pritisak medija je bio toliko neizdrživ da je teniserka odlučila da preskoči nekoliko zvaničnih konferencija kako bi sačuvala mentalno zdravlje. Tada je izjavila:
– Ne podržavam rat. A to što ne podržavam rat, znači da ne podržavam Lukašenka“.
Ipak, njene reči gube na težini u očima protivnika kada se u obzir uzme prošlost. Na internetu se lako mogu pronaći zajedničke fotografije Sabalenke i Lukašenka sa svečanih prijema. Sabalenka je te susrete pravdala sportskim kontekstom:
– Igrali smo mnogo Fed kup mečeva u Belorusiji. On je dolazio na naše mečeve i slikao se sa nama. Ništa loše se u tom periodu nije događalo ni u Belorusiji, ni u Ukrajini, ni u Rusiji.
Sa druge strane mreže, ukrajinske teniserke ne prihvataju opravdanja i insistiraju na tome da Sabalenka snosi političku odgovornost. Oleksandra Olinikova je podigla veliku buru izjavama na Australijan openu, podsećajući javnost na poteze prve teniserke sveta iz 2020. godine.
– Znate li da je potpisala listu podrške za predsednika Lukašenka 2020. godine?“, oštro je upitala Olinikova.
– I to u trenutku dok su trajali masovni protesti u Belorusiji i dok je tekla krv na ulicama. Tada je jasno rekla da je Aleksandar Lukašenko njen predsednik.
Olinikova je u svom izlaganju otišla i korak dalje, kritikujući celokupnu atmosferu na turu i pominjući druge ruske sportiste, poput Dijane Šnajder koju je hvalio Vladimir Putin, kao i učešće Danila Medvedeva na turniru u Sankt Peterburgu.
– Za to vreme, ja sam se budila uz zvuke eksplozija oko mene. Da li mislite da je to normalno? Ja ne mislim“, zaključila je ogorčena ukrajinska teniserka.
