Nije lako pronaći mnogo dobrih stvari u porazu Srbije na „Marakani“, pogotovo kada je pobeda bila tako blizu, a protivnik do tri boda stigao praktično u poslednjim trenucima utakmice. Ipak, možda je baš takav rasplet potreban „orlovima“.
Srbija je izgubila od Grčke 2:1, ali je posle utakmice Dušan Tadić izgovorio rečenicu koja bi mogla da bude mnogo važnija od samog rezultata.
– Treba da gledamo sa pozitivne strane. Treba ovo da iskoristimo za ono najbitnije što sledi, za ono u martu – jasan je bio kapiten.
Na prvi pogled, to je klasična poruka posle poraza. Ne tražiti alibi, izvući pouke i okrenuti se napred.Ali, ako se malo dublje pogleda, Tadićeve reči otvaraju jednu sasvim drugačiju sliku – Možda je za Srbiju čak dobro što nije pobedila Grčku.
Ne zbog rezultata, naravno, već zbog načina na koji je utakmica pokazala gde se reprezentacija trenutno nalazi.
Da je Srbija slavila, uz činjenicu da je Tadić već u povratku upisao asistenciju za gol Andrije Živkovića, lako bi se mogla stvoriti slika da je sve odjednom rešeno. Da je povratak kapitena doneo ono što je nedostajalo. Da su novi igrači odmah kliknuli. Da je nova Srbija već spremna. A da se ne zavaravamo – nije.
Urpavo to je najvažnija lekcija iz ove utakmice sa Grcima. Srbija je imala dobrih perioda, povela je, delovala kao ekipa i pokazala želju da se bore jedni za druge, što je i sam Tadićizdvojio kao pozitivnu stvar, na pitanje šta se promenilo u ove dve godine otkako nije bio tu.
To su stvari koje ove jeseni moraju da se popravljaju, jer od marta više neće biti vremena za njih. I tu se zapravo krije ono što je Tadić želeo da kaže.
Ova Srbija je u procesu stvaranja. Neki bi, doduse, rekli „novi početak po ko zna koji put“.
Ima novih igrača, debitanta, promenjene odnose u ekipi i povratnika koji treba da pomogne mlađima. Tadić je i sam rekao da se za dve godine dosta toga promenilo i da je ova utakmica svojevrsna škola za novu generaciju. Zato bi bilo pogrešno posmatrati poraz od Grčke samo kroz konačnih 1:2.
Mnogo je važnije pitanje šta će Srbija uraditi sa onim što je videla na terenu? I upravo zato ovaj poraz može da bude korisniji od jedne lepe pobede koja bi sakrila probleme, a kojih, složićete se, i te kako ima.
Ove utakmice treba da budu prostor za traženje rešenja, za uigravanje, za proveru novih igrača i za stvaranje ekipe koja će, kada dođu kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, morati da bude mnogo sigurnija.
Tada neće biti dovoljno da Srbija odigra dobro 20 ili 30 minuta. Neće biti dovoljno da jedan potez Tadića ili nekog drugog pojedinca reši utakmicu.
Tada će biti potrebno da reprezentacija tokom svih 90 minuta izgleda kao ekipa koja zna šta želi. Naravno, ako je ideja da se ide na EURO.
Zato poraz od Grčke možda nije razlog za paniku. Možda je, koliko god paradoksalno zvučalo, upozorenje koje je stiglo u pravom trenutku.
Jer ako Srbija iz njega izvuče pouke, popravi ono što nije valjalo i u martu dočeka kvalifikacije kao bolja i stabilnija ekipa, onda će se tek videti prava vrednost ove utakmice.
Tadić je, čini se, upravo na to mislio kada je rekao: „Ovo treba da iskoristimo za ono najbitnije što sledi.“
A to „najbitnije“ tek dolazi. I nije utakmica sa Holandijom, niti one naredne do kraja godine…
