Defanzivac Srbije, Srđan Babić, dao je opširan intervju za FSS.
Iza defanzivca Srbije je verovatno najteži period u karijeri. Teška povreda, operacija i devet meseci borbe za povratak na teren. Sada je ponovo u punom takmičarskom ritmu. Vedar, nasmejan i raspoložen, tamo gde se oseća kao kod svoje kuće, u Sportskom centru u Staroj Pazovi.
Protiv Holandije je odigrao svih 90 minuta, a pred put u Minhen govorio je za sajt Fudbalskog saveza Srbije o povratku, karakteru novog tima i značaju utakmica protiv najjačih evropskih selekcija na putu ka najvažnijem cilju, kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2028. godine.
– Stvarno je bio težak period. Skoro godinu dana bez takmičarskog ritma i utakmica, sa mnogo teških momenata. Zato mi je jako drago što sam ponovo ovde i što mogu da se takmičim na najvišem nivou – kaže Babić za FSS.
Devedeset minuta protiv Holandije imalo je za njega posebnu težinu. Ne samo zbog kvaliteta rivala, već i zbog činjenice da je posle dugog oporavka ponovo osetio sve zahteve reprezentativnog fudbala.
– To mi je bila tek druga ili treća utakmica u kojoj sam odigrao svih 90 minuta. Hvatao sam ritam u Spartaku, a kada je preko puta Holandija, nije lako igrati u takvom intenzitetu. Naravno da ostaje žal za rezultatom, nikome nije prijatno kada izgubi i svi bismo želeli drugačiji ishod.
Najteža borba, ipak, vođena je daleko od punih stadiona. Mesecima je Babić najveći deo vremena provodio sam, sa jednim ciljem, da se vrati tamo gde je bio pre povrede.
– Kada se oporavljaš od teške povrede, želiš prvenstveno sebi da dokažeš da možeš ponovo da se vratiš na taj nivo. Dosta vremena provedeš sam sa sobom i onda ti kroz glavu prolaze pitanja: da li ću se vratiti, kako ću se vratiti, da li mogu opet? Upravo te to gura. Želiš ponovo da se takmičiš sa najboljima i da se odmeriš na tom nivou.
Prvi nastup posle devet meseci pauze doneo je osećaj koji odavno nije imao.
– Bio sam nervozan, a inače nisam nervozan na terenu. Nisam znao šta da očekujem posle devet meseci bez utakmice. Posle prvih desetak minuta bilo mi je mnogo lakše. Tada sam osetio olakšanje, da sam na pravom putu i da moram da zaboravim taj strah. Ne treba razmišljati šta će biti i da li ćeš se ponovo povrediti. Treba samo da igraš i da guraš napred.
Posle Holandije, pred Srbijom je novi susret sa evropskim velikanom. Upravo takve utakmice najbolje pokazuju koliko malo prostora za grešku postoji na najvišem nivou.
– Nekada ne moraš ni da napraviš veliku grešku, jednostavno individualni kvalitet protivnika napravi razliku. Tako je bilo protiv Holandije, a mislim da će isto biti i protiv Nemačke. Moraćemo da držimo koncentraciju 90 i više minuta na najvišem nivou ako želimo da se pokažemo u najboljem svetlu.
Za njega odbrana nikada nije posao samo poslednje linije, kao što ni napad nije zadatak isključivo ofanzivnih igrača.
– Fudbal ponekad od pojedinca napravi heroja ili tragičara, ali na kraju ceo tim gubi i pobeđuje. Zato ćemo se protiv Nemačke svi zajedno pripremati kako da se branimo, ali isto tako i kako da ih napadnemo.
Upravo u susretima sa najkvalitetnijim rivalima Babić posebno naglašava jedan faktor koji ne zavisi od imena protivnika – karakter.
– Kada ne ide i kada igraš protiv boljih od sebe, karakter može mnogo da ti pomogne. Mislim da moramo da vratimo taj neki naš inat koji smo imali i ranije, kada smo i u teškim situacijama pronalazili način da se izvučemo. Kada imaš plan i znaš šta treba da poštuješ u igri, ne smeš da odstupaš od njega. A u takvim trenucima najvažniji su glava i karakter.
Posebna veza Babića i selektora Veljka Paunovića traje još od mlađih reprezentativnih selekcija i generacije koja je Srbiji 2015. godine donela titulu prvaka sveta na Novom Zelandu.
– Veljko me poznaje bukvalno od moje 15. godine. Mnogo toga smo prošli zajedno u mlađim selekcijama, a pratio je moj put i kasnije. Zna šta mogu, zna i moje dobre i loše strane. Mnogo mi znače njegove reči i zahvalan sam mu na tome.
– Naravno da mi mnogo znači da budem sa tim momcima. Prošli smo toliko toga zajedno još od mlađih selekcija. Od ispadanja u polufinalu Evropskog prvenstva na penale, preko Novog Zelanda i svega što smo tamo doživeli, pa do mlade i A reprezentacije, Katara i Evropskog prvenstva u Nemačkoj. Svaki taj trenutak sa reprezentacijom ostaće mi duboko u sećanju i posle karijere. Zato volim da budem tu i da pružim podršku i kada ne igram. Za ove momke sam uvek tu, šta god da im treba.
Novi Zeland, naravno, ima posebno mesto u toj priči. Generacija koju je predvodio Paunović prošla je put do svetske titule i nezaboravnog finala sa Brazilom, a upravo su odnosi izgrađeni tokom tog perioda za Babića jedan od temelja na kojima treba graditi i novi kult A reprezentacije.
– Svaki igrač koji dođe ovde treba da oseti reprezentaciju kao nešto posebno, nešto što ostaje iza tebe. U svakom trenutku moraš da daš maksimum i da poštuješ ovaj grb i ono za šta se borimo. Ne predstavljaš samo sebe, predstavljaš celu naciju. Veljko iz te generacije zna na koga može da se osloni, a uz mlađe igrače koji dolaze i za koje sam siguran da će se dobro uklopiti, mislim da možemo mnogo više da uradimo.
A kada govori o tome šta mu dres Srbije znači, Babić ne ostavlja prostor za dilemu:
– Obožavam da igram za reprezentaciju. Svaki trenutak proveden ovde me dodatno ispunjava. Volim svoju zemlju, volim ovaj grb, volim himnu i volim da budem sa ovim momcima.
NAJBOLjI TEST ZA ONO ŠTO DOLAZI
– Drago mi je što imamo priliku da igramo protiv ovakvih reprezentacija. Holandija i Nemačka su u ovom trenutku među najboljim evropskim selekcijama, tu smo ranije imali i Englesku i Španiju. Dobro je da se odmerimo na ovom nivou i da vidimo gde smo u ovom trenutku. To će nam mnogo značiti pred kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i u pokušaju da napravimo taj iskorak koji nam nedostaje.
Za Babića, uostalom, Liga nacija ima i posebnu simboliku, upravo u ovom takmičenju započeo je svoj put u A reprezentaciji Srbije.
– Tako je, protiv Švedske. Ne pravim razliku između utakmica. Svaka mi je važna. Bila to Liga nacija ili kvalifikacije, poseban je osećaj svaki put kada igraš za reprezentaciju.
A Nemačka? Prva asocijacija, zanimljivo, nije njegov gol protiv Bugarske kojim je Srbiji pomogao da izbori plasman na EURO 2024.
– Prva asocijacija mi je gol Milana Laneta Jovanovića. Gledao sam to Svetsko prvenstvo kao klinac, našu pobedu od 1:0 i Stojketovu odbranu penala Podolskom. Naravno, i moj gol protiv Bugarske mi mnogo znači, i lično i zbog toga što sam uspeo da pomognem ekipi da posle toliko godina izbori Evropsko prvenstvo.
Od Leskovca i gola koji je otvorio vrata Evropskog prvenstva u Nemačkoj, do novog puta u Minhen. Za Srđana Babića krug se na zanimljiv način ponovo zatvara.
A za Srbiju se jedan novi tek otvara.
