Fudbalski klub Njegoš iz Lovćenca obeležava 80 godina postojanja, a Zvezdan Terzić nije zaboravio tim u kome je napravio prve korake kao fudbaler.
Obišao je Terzić klub, a potom na ceremoniji održao i emotivan govor.
– Dragi prijatelji, poštovani sugrađani… Pre svega želim da vas sve pozdravim i da iskažem jedno veliko zadovoljstvo, čast i ponos što sam danas ovde sa vama, što je Crvena zvezda danas sa vama na proslavi 80. rođendana Fudbalskog klub Njegoš, kluba gde sam prvi put registrovan i gde sam napravio prve fudbalske korake.
Za Lovćenac me vezuju najlepše dečačke uspomene. Tu sam počeo, tu sam prohodao, tu sam krenuo u prvi razred osnovne škole. Za Lovćenac me vezuju prvi i nestašluci, i prvi treninzi, i prva zaljubljivanja… Sve najlepše što može dete da nosi iz najranijeg detinjstva vezuje me za Lovćenac – počeo je Terzić.
Vratio se u mladost kada je kao dečak morao da napusti klub, ali i grad.
– I moram da kažem da je to za mene najveći brodolom bio kad sam sa 13 godina morao da odselim iz Lovćenca. Ja sam mesecima i patio i plakao za Lovćencom. Uvek sam se posle vraćao radostan i srećan, jer za Lovćenac sam slavno vezan evo do današnjih dana. I iako od tada, od moje 13. godine do danas, sam prošao i dugačak i težak put, srećan sam što sam u situaciji i poziciji da mogu da pomognem i Lovćencu, i crkvi, i školi, i klubu, i svim ljudima koji se obrate za pomoć.
Obratio se potom i Draganu Džajiću.
– Eto tako mi se namestilo… Znate, kad smo igrali klikere tu u 13. jula broj 3, nisam ni sanjao da ću jednog dana upoznati Dragana Džajića, mog idola iz mladosti, a doživeo sam da smo postali i bliski prijatelji. Želim da iskoristim ovu priliku da mu se zahvalim, što je najveće ime u istoriji srpskog fudbala.
Potom je detaljnije govorio o klubu koji ga je iznedrio.
– Osim toga želim da kažem da sam ponosan na sve uspehe Njegoša u istoriji od ovih 80 godina, što je stvorio toliko igrača koji su svi oblačili dres… Mnoge sam danas ovde video. Njih trojica su igrali i nosili dres Crvene zvezde — vidim danas od njih trojice dvojicu ovde, Ađančić i Sava, nema Raška Krivokapića. Ali mi je drago što vidim sve ove poznate likove ovde, i Đura Krtolica, i Mićeta, i Jaca Krivokapića i sve ostale da ne nabrajam da se neko ne naljuti…
– Stvarno, ja kad sa mojim sinovima pričam o Lovćencu, oni misle kao da pričam o Parizu. Za mene, dok sam bio u Lovćencu, meni je Lovćenac bio centar sveta. Meni su igrači, kad sam gledao Šekija Đurovića u osnovnoj školi u dvorištu, ja sam mislio da je on Pele, da nema boljeg igrača – rekao je Terzić.
