PRVA svetska kruna nikad se ne zaboravlja. Legendarni vaterpolisti, predvođeni svojim čuvenim selektorom Ratko Rudićem, nedavno su seokupili u Dubrovniku, gde su obeležili 40 godina od osvajanja zlata naSvetskom prvenstvu 1986. u Madridu. I dan-danas se pamti istorijskofinale Jugoslavije protiv Italije, koje je okončao tri stotinke prekraja osmog produžetka magični Igor Milanović – 12:11. Bio je to početakdominacije jugoslovenske, a kasnije srpske, hrvatske i crnogorske školevaterpola.
– Generacija igrača koji su se tada ovenačali naslovom svetskog prvaka okuplja se s vremena na vreme, a za ovu 2026. godinu i obeležavanje 40. godišnjice zlata još je pre godinu-dve Goran Sukno, kapiten te ekipe, najavio domaćinstvo u Hrvatskoj, u svom Cavtatu. Nažalost, velikan hrvatskog i svetskog vaterpola Goran Sukno nas je napustio u februaru ove godine, ali njegovi prijatelji i nekadašanji saigrači su ispunili kapitenovu želju – piše na sajtu Hrvatskog vaterpolo saveza.
Na inicijativu Perice Bukića i Dubravka Šimenca, u Dubrovniku se okupila „zlatna skvadra“. Prvo što su svetski prvaci iz 1986. učinili bio je zajednički odlazak na grob svog prijatelja Gorana Sukna.
– Tokom subote i nedelje su se družili, prisećali nekih uspomena, ali i nastavili da dele strast prema sportu, prema vaterpolu. U Dubrovniku su se okupili: Perica Bukić, Dubravko Šimenc, Veselin Đuho, Tomislav Paškvalin, Deni Lušić, Mirko Vičević, Andrija Popović, Igor Milanović, Milorad Krivokapić, Anto Vasović, Dragan Andrić i njihov tadašnji selektor Ratko Rudić. Nije mogao da dođe samo Zoran Petrović, koji je u Kanadi – piše na sajtu HVS.
A o tom čuvenom okršaju, 22. avgusta na otvorenom bazenu u Madridu, i dan-danas se priča. Još se pamti usklik legendarnog komentatora Milorada Đurkovića:
– Milanović, Milanović, Milanović, gol, gol, gol. Jugoslavija je prvak sveta!
U tom dramatičnom, po mnogima mitskom finalu, čuveni centar, tada 20-godišnjak, u poslednjim sekundama lomio je golmana Italije, da bi tri stotinke pre kraja četvrtog produžetka (tada se igralo dva puta po tri minuta) doneo neopisivo slavlje i prvu svetsku krunu u istoriji na ovim prostorima. Pre toga Jugosloveni su osvajali samo olimpijska zlata – 1968. u Meksiko sitiju i 1984. u Los Anđelesu. Tek, posle tog podviga počela je zlatna žetva.
Jugoslavija je u grupi savladala Italiju sa 8:5, ali tok utakmice nije nagoveštavao veliku pobedu. „Azuri“ su od početka nametnuli svoj ritam, posle 0:1 (Lušić) serijom 4:0 preokrenuli su na 4:1 u drugoj četvrtini. Sredinom treće Italijani su vodili sa 6:3 i ništa nije nagoveštavalo dramu. Ipak, izabranici Ratka Rudića se nisu predavali, proradio je Anto Vasović i naši su u poslednjoj četvrtini preokrenuli na 7:6. Produžetke je Italijanima doneo Fjorili golom sa četverca – 7:7.
A onda su usledili produžeci o kojima se i dan-danas priča. U prvom su naši odlično krenuli, poveli sa 9:7, ali je Kampanja sa dva gola doneo nastavak meča. U drugom produžetku nije bilo golova, a u trećem je Kampanja pogodio za 10:9, da bi Paškvalin pogodio za 10:10 i produžio spektakl. U prvom delu četvrtog produžetka Tempestini je pogodio za 11:10, da bi u poslednja tri minuta Jugoslavija napravila preokret. Prvo je Vičević zakucao loptu za 11:11, da bi potom Milanović nadmudrio azure – 12:11 (1:2, 0:2, 4:2, 2:1 – 1:0, 1:2, 0:0, 0:0,0:1, 1:0, 0:1, 2:0).
Iz te čuvene generacija pet godina kasnije u Pertu 1991. titulu svetkog prvaka su odbranili Igor Milanović, Anto Vasović, Perica Bukić, Dubrako Šimenc i Mirko Vičević. „Delfine“ je tada vodio Nikola Stamenić.
Te 1991. posle evropskog zlata u Atini raspala se SFRJ, SRJ je od 1992. do 1995. bila pod sankcijama, a „delfini“ su se na svetsku scenu vratili 1996. na Olimpijskim igrama u Atlanti. Kasnije je zajednička selekcija Srbije i Crne Gore osvojila evropsku, pa svetsku krunu, a Srbija je od 2006. bila šest puta prvak Evrope, dva puta prvak sveta i tri puta olimpijski pobednik. Evropski, svetski i olimpijski šampioni bili su i Hrvati. I to sve govori koliko je bila jaka jugoslovenska škola vaterpola.
Milanović: Promenio mi je život
NAJBOLjI vaterpolista 20. veka Igor Milanović svojevremeno se za „Novosti“ prisećaoo spektakularnog gola protiv Italije:
– Taj gol je meni potpuno promenio život. Od tog trenutka slušam šta su ljudi radili kada sam dao gol… Zanimljiv je taj pogodak. Dubravko Šimenc mi dodaje loptu dva puta, a on koji ima najjači šut na svetu sam je na pet metara. Jedino što je trebalo jeste da šutne.
JUGOSLAVIJA – ITALIJA 12:11
BAZEN u Madridu. Sudije: Asensio (Španija) i Van Dorp (Holandija). Peterci: Italija 2 (2).
JUGOSLAVIJA: Krivokapić, Lušić 3, Petrović, Bukić, Đuho, Andrić, Vičević 1, Šimenc, Sukno, Paškvalin 2, Milanović 2, Vasović 4, Popović.
ITALIJA: Trapaneze, Misađi 1, Pisarom Sterdo, Kampanja 5 (1), Kaldarela, Fjorilo 3 (1), Porcio, Postiljone, Tempestini 1, Fereti 1, D'Altrui, Averaimo.
Četvrtine: 1:2, 0:2, 4:2, 2:1 – 1:0, 1:2, 0:0,0:0,0:1, 1:0, 0:1, 2:0.
Put do zlata
Jugoslavija – Australija 12:4
Jugoslavija – Kuba 11:11
Jugoslavija – Španija 10:6
Jugoslavija – Italija 8:5
Jugoslavija – SSSR 9:8
Jugoslavija – Italija 12:11 pp
