SVAKAKVIH životnih priča ima, ali ova je jedinstvena!
Neven Subotić je svojevremeno izabrao Srbiju umesto Nemačke i oduševio našu javnost. Ali ova priča nije o njegovom fudbalskom životu.
Naime, ono što je Subotić uradio nakon što je okačio kopačke o klin, svrstava ga u red retkih pojedinaca koji su slavu iskoristili za opšte dobro.
Godinama je bio neprelazni stub odbrane Borusije iz Dortmunda, čineći sa Matsom Humelsom jedan od najboljih defanzivnih parova u istoriji Bundeslige. Međutim, sjaj fudbalskog terena zamenili su prašnjavi putevi Etiopije, Kenije i Tanzanije.
– Donirao sam oko četiri miliona evra i sada radim na volonterskoj osnovi. Imam svoju fondaciju, a sve troškove administracije i putovanja pokrivam iz sopstvenog džepa – priznaje Neven.
Iako je 14 godina igrao na vrhunskom nivou, ističe da su milionski ugovori bili rezervisani samo za jedan period u Dortmundu. Danas su njegovi finansijski resursi ograničeni, ali on na to gleda kao na cenu slobode.
Subotić ne beži od svoje prošlosti. Priznaje da je i sam bio deo sistema koji promoviše materijalizam.
– Kao igrač, imao sam sve – brze automobile, luksuznu vilu sa đakuzijem… Živeo sam ekstremno i bez mnogo razmišljanja. Preokret se dogodio 2010. godine. Želeo sam da povratim kontrolu nad svojim životom, a dve godine kasnije osnovao sam fondaciju koja je postala moj pravi poziv – objašnjava on.
Njegova fondacija fokusirana je na osnovno ljudsko pravo – pristup pijaćoj vodi. Do danas su uspeli da obezbede čistu vodu za neverovatnih 450.000 ljudi. Iako je fudbalski nomad koji je bežao iz Jugoslavije, bio deportovan iz Nemačke i tražio sreću u SAD-u pre povratka u Majnc, Dortmund je ostao njegova baza. Ipak, cena posvećenosti humanitarnom radu bila je visoka na privatnom planu.
– Kada smo se devojka i ja razišli, fondacija je postala centar mog sveta. Veze su mi često pucale zbog stalnih selidbi – kaže Subotić, dodajući da ga fudbal danas gotovo uopšte ne zanima.
I pored svega što je postigao, ostala je jedna ljudska želja – razgovor sa čovekom koji mu je obeležio karijeru.
– Voleo bih da popijem pivo sa Jirgenom Klopom. On je neverovatno uticao na moj život, ali nikada nismo imali onaj miran, zajednički trenutak da sednemo i sumiramo sve što smo prošli. Iskreno, ne pratim fudbal, ali veze sa ljudima poput njega su ono što ostaje – zaključuje Subotić.
Ova priča nije samo o fudbalu, to je priča o čoveku koji je shvatio da se istinsko bogatstvo ne meri ciframa na bankovnom računu, već brojem ljudi kojima ste promenili život.
Izvor: Novosti.rs
