Predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Dragan Džajić oprostio se od nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde i generalnog sekretara fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladimira Cvetkovića, koji je preminuo ranije danas u Beogradu u 85. godini.
„Sa velikom tugom primio sam vest o odlasku Cvetkovića, čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Crvene zvezde i srpskog sporta. Pamtiću ga kao izuzetno sposobnog sportskog radnika, čoveka ogromne energije, vizije i posvećenosti, sa kojim sam proveo najvažnije i najlepše trenutke u svojoj karijeri klupskog funkcionera“, navodi se saopštenju Džajića, koje je objavljeno na zvaničnom sajtu FSS.
Džajić je podsetio na najveće uspehe Crvene zvezde.
„Zajedno smo sanjali velike snove, zajedno gradili tim koji je pokorio Evropu i svet 1991. godine i ispisao stranice istorije koje će zauvek ostati ponos Crvene zvezde. Takvi uspesi ne nastaju slučajno. Iza njih ostaju godine rada, poverenja, zajedničke borbe i vere da je moguće dostići ono što je tada izgledalo nedostižno“, istakao je Džajić.
Cvetković bio je važan deo tog puta i čovek koji je znao kako se stvaraju pobednici, naveo je predsednik FSS.
„Danas, kada ga više nema, ostaju sećanja na jedno veliko vreme, na generaciju šampiona i na ljude koji su ispisivali stranice istorije koje nikada neće izbledeti. Porodici Cvetković, njegovim prijateljima i svima koji su ga voleli upućujem iskreno saučešće. Zbogom Cvele. Počivaj u miru“, naveo je Džajić.
Ko je bio Vladimir Cvetković? Biografija za ponos!
Vladimir Cvetković je rođen 24. maja 1941. godine u Loznici. Od malena je bio vezan za sport. Karijeru je započeo kao golman, ali ga je povreda usmerila ka novim sportskim izazovima. Već krajem pedesetih godina priključio se Košarkaškom klubu Crvena zvezda, gde je 1959. debitovao za prvi tim, a od 1960. nastupao i u zvaničnim utakmicama.
U dresu KK Crvena zvezda izgradio je izuzetnu igračku karijeru. Odigrao je 289 utakmica i postigao 5.983 poena, a 1965. godine proglašen je za sportistu godine Sportskog društva Crvena zvezda, u prvom izboru Zvezdine revije.
Velike uspehe ostvario je i u reprezentaciji Jugoslavije, za koju je odigrao 141 utakmicu i osvojio četiri srebrne medalje na najvećim takmičenjima na Svetskim prvenstvima 1963. i 1967. godine, Olimpijskim igrama 1968. u Meksiku i Evropskom prvenstvu 1969. godine.
Nakon završetka igračke karijere, Cvetković je nastavio svoj put u sportu kao funkcioner. Njegovo znanje, iskustvo i sistematičnost najviše su došli do izražaja u Fudbalskom klubu Crvena zvezda, gde je od 1983. do 2001. godine obavljao funkciju generalnog sekretara.
U tom periodu, u saradnji sa Draganom Džajićem bio je jedan od ključnih ljudi u stvaranju tima koji je ispisao najslavnije stranice istorije kluba. Crvena zvezda je u tom razdoblju osvojila 18 trofeja, a kruna svega bio je istorijski uspeh iz 1991. godine osvajanje Kupa evropskih šampiona u Bariju i potom titule prvaka sveta u Tokiju.
Cvetković je bio zadužen za organizacioni i finansijski deo funkcionisanja kluba, Savremenici su isticali njegovu posvećenost, preciznost i sposobnost da klub funkcioniše stabilno i u najtežim uslovima. U tom periodu Crvena zvezda je bila primer uređenog sistema, sa jasnom vizijom i snažnom organizacionom strukturom.
Od 1992. do 1998. godine obavljao je i funkciju ministra za sport, a sve u cilju razvoja sporta i sportskih institucija na državnom nivou.
Vladimir Cvetković je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a tokom života ostao je veran sportu i Crvenoj zvezdi, klubu koji je smatrao svojom drugom porodicom.
O terminu komemoracije u klubu javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Podsećanje: In memoriam – Siniša Mihajlović
