SVOJEVRSNI rijaliti u koji su uvučeni svi u Partizanu već mesecima unazad mora da doživi svoje finale, pa kakav god ishod bio, na Skupštini kluba – 1. juna.
Tako rezonuje generalni direktor fudbalskog kluba Partizan Danko Lazović, koji je, u razgovoru za „Novosti“ odlučio da u potpunosti demistifikuje sve ono što je u prethodne pola godine zabavljalo sportsku javnost, a klubu i zaposlenima u Humskoj pravilo haos.
Čovek koji jako retko izlazi u javnost pristao je da za naš list govori o svemu onome što ga tišti i to, kako ističe – ne zbog sebe, već zbog kluba koji je svojevrsni talac poremećenih odnosa unutar uprave.
– Skupština je zakazana iz jednog prostog razloga, zato što rijaliti u režiji Predraga Mijatovića tog 1. juna mora da prestane. U istoriji Partizana se nije desilo ovako nešto, od decembra do dana današnjeg smo svedoci rijaliti priče koja je oko Partizana svakodnevna. Ovaj klub i navijači to ne zaslužuju, nikada se ništa slično nije dogodilo – počinje priču prvi operativac kluba iz Humske.
Prethodnih dana su se u pojedinim medija pojavljivale informacije o pomirljivim tonovima između dve sukobljene strane.
– Pomirenje ne može da bude opcija ako pričamo o mojim relacijama sa potpredsednikom. Meni je veoma drago što će to vrlo brzo da se reši. Lično sa Mijatovićem imam problem samo u sportskom smislu, ništa lično. Zdravo je i dobro da se to 1. juna reši i prestane. O privatnom, šta je taj čovek u stanju sve da uradi, stvarno neću da pričam, a imao bih i na tu temu šta da kažem. Ne bih da ulazim u odnose drugih ljudi. U jednom trenutku Mijatović nije pričao ni sa kim u klubu, a na kraju krajeva on je i ušao u ovu priču da sruši predsednika.
Svaka negativnost koja se plasira ima po Lazovićevim rečima pozitivan ugao.
– Govori se recimo, o tome da u omladinskoj školi ništa ne valja, a osvojene su četiri titule u šest selekcija, dok je prethodne sezone osvojen samo jedan pehar. Nigde se nije pričalo o tome, važno je izgleda samo negativno da se govori i piše. Nije to baš tako loše kako se predstavlja, pa nije baš da ništa ne valja.
Svi problemi na relaciji Lazović – Mijatović počinju smenom Srđana Blagojevića.
– Pokušaću da objasnim šta se desilo i šta su posledice. Mijatović je mislio da je lično, a ja sam iz najbolje namere izneo probleme sa stručnim radom. Sa Srđanom sam tada dogovorio sporazumni raskid, a u medije je gurnuta priča o otkazu. Smena nije problem, ali ona dolazi kada imaš bolje rešenje. Mijatović ga nije imao. Na sastanku sam najiskrenije ukazao na probleme koji postoje u „Zemunelu“, a to je sestrić Predraga Mijatovića koji je bio jedan od pomoćnika. Iz te moje najbolje namere da zaštitimo interese Partizana i rešimo problem došli smo u situaciju da zavlada nepotizam. Pomoćnici Jovanović i Tomić nisu želeli da ostanu pri timu dok je tu Đorđije Ćetković. Tada se javlja prvi naš problem. Moja najbolja namera u interesu Partizana je njemu delovala kao da je u pitanju moj napad na njega, a to ne postoji.
Daleko ozbiljniji sukob izbija posle odluke da se prvom timu priključi Dušan Jovanović, koji nije bio standardan ni u mlađim kategorijama.
– Nastavak problema je pobuna u omladinskoj školi, odmah posle nekoliko dana. Sulejmani i Marinković su imali 50 zakazanih sastanaka sa roditeljima, igračima, agentima, da žele da napuste Partizan. Svi mi dolazimo iz škole i vezani smo za nju, a Jovanović to ne poznaje. Crvena linija preko koje nisam mogao da pređem je trenutak kada je jedan igrač došao kod mene na sastanak sa zastupnicima i rekao da ne želi da ostane više u Partizanu i da ga mrzi. Na moje pitanje zašto mrzi Partizan, dobio sam odgovor: „Zamrzeo sam ga zbog Predraga Mijatovića“. Preko toga nisam mogao da pređem i nikada neću. Ne želim da dozvolim da bilo koje dete napusti Partizan zbog Peđe, mene ili nekog trećeg. Uspeli smo zahvaljujući trudu i predanosti Miralema Sulejmanija, Nenada Marinkovića i Marka Jovanovića da zadržimo tog momka u klubu.
Od tada više mogućnosti za saradnju nije bilo.
– Nemam sa njim nikakvu komunikaciju od tog momenta. Vezan sam za tu decu jer sam i ja bio dete Partizana. Preko toga ne mogu da pređem, ko god me poznaje zna da je nemoguće da imamo bilo kakvu komunikaciju. Ovakva situacija nije dobra iz mnogo razloga, dobra stvar je što je blizu 1. jun.
Poteškoća je bilo još tokom prošlogodišnjeg letnjeg prelaznog roka.
– Jedan od problema je bila neverovatna potreba da se dovede fudbaler Sedorf, rođak Klarensa Sedorfa, čini mi se iz bugarske lige. Ljudi koji su zaduženi, gledali su ga i zaključili da to nije kvalitet za Partizan. Napravio je pritisak, ali je odlučeno da nije za naš klub. Simptomatično je da je već sledeći dan potpisao za Dubočicu. To je prvi znak da nešto nije dobro.
Na tom primeru je jasna i suštinska razlika dveju strana.
– Neko vidi Partizan kroz Sedorfa i Poltera, a neko ga vidi kroz Jovana Miloševića i to je osnovna razlika u pogledu na klub kakav bi trebalo da bude. Ti momci nisu nimalo krivi, poenta je u nepoznavanju šta je potrebno Partizanu.
Najbolji igrač Partizana iz prvog dela sezone, a sada napadač Verdera je po Lazovićevim rečima mogao da ostane u klubu.
– Situacija sa Jovanom Miloševićem je jednostavna. Nije postojao nijedan promil šanse da bude otkupljen od Štutgarta, ali je postojala velika šansa da ostane na pozajmici još šest meseci. Tada sledi ponuda Štutgartu da se otkupi za pet miliona evra. Zašto je to urađeno? Jovan danas nije u Partizanu, a taj trenutak kada je poslata ponuda je odlučila. Pitanje je da li bi uspeli, Jovan je imao neverovatnu želju da ostane. U Nemačkoj će reći da nije normalno da se pošalje ponuda, a kod nas je to predstavljeno da je Partizan uradio sve. To su trenuci koji promene kurs kluba. Bili smo jesenji prvaci, a onda je usledila neverovatna potreba da se to sruši, da se promeni trener.
O problemima unutar sportskog se vrlo malo ili čak nimalo pričalo.
– Svi zaboravljaju pripreme u Antaliji, taj prelazni rok, Stojakovića, pa period posle Stojakovića. Sve je bilo turbulentno i lutanje u nepoznato, a sve je to stvar sportskog sektora. Tu je i neverovatna potreba da se priča o ljudima sa kojima sarađuješ, da su oni krivci, a samokritika ne postoji. Partizan je veliki i složen sistem i nikada neće zavisiti od jednog čoveka.
Monitoring za dobijanje licence je posebna priča.
– To je pogrešan pravac, kako neko može da izađe i kaže da je on zaslužan za šest monitoringa. To za javnost može da zvuči i ovako i onako, ali to je takvo nepoštovanje ljudi u klubu koji su danonoćno radili na monitoringu. Nemoguće je da to radi jedan čovek, svi su bili uključeni u svih sedam. Pred poslednji monitoring sam rekao da neko vrši neverovatne pritiske. Pretposlednjeg dana marta kada niko od nas nije spavao i bio na telefonima potpredsednik izlazi i kaže da je protiv prodaje Kostića. Da nje nije bilo Partizan ne bi igrao u Evropi. On je bio spreman i na to da neko ne bi ostao u klubu. Neko ko za dve godine provede tri, četiri meseca u Beogradu ne može da izađe i kaže tako nešto. To je neozbiljno.
Otkrio je Lazović i detalje vezane za izostanak iz medija.
– Ovo je prvi put za 43 godine i mislim da će biti poslednji da za nekog ko je u strukturi Partizana kažem nešto loše. Mislim da je jako lekovito da svaki navijač Partizana sazna ono o čemu pričam. Svaki put kad sam hteo nešto da kažem ili imao zakazani intervju bio je problem, zašto ja. Kada je trebalo da idem na RTS postavljao je pitanje što ja, to je reakcija na nivou deteta od pet godina. Za to sam da rad govori o nama dobro ili loše, nisam ovde da bi mi neko rekao da sam najbolji generalni direktor. Ne znam da li je dovoljno ovo što radim, ali je iskreno.
Za kraj i priča o onome što će se sigurno dogoditi bez obzira na ishod Skupštine.
– Ovaj klub je mnogo veliki i svi ljudi iz UO će ostati u Beogradu i posle 1. juna, navijati za Partizan i dolaziti na stadion, a za potpredsednika nisam baš siguran. I to je velika razlika pošto nije dovoljno biti samo navijač, potrebno je i znati posao. Svi ovi ljudi ničim nisu uradili nešto da se postide svojih odluka, a što se tiče potpredsednika…
Na delu zamene teza
– KOD Mijatovića je jedan dan Španac trener, drugi dan Balkanac sa trofejima, treći neko iz naše strukture. Neša Stojaković je kolateralna šteta, a ideja je bila nešto sasvim drugo i to je problem. Za mene je neprihvatljivo da neko sa takvim iskustvom donese takvu odluku i posledice su ovo – kaže Lazović.
Bez apela za delegate
– NISAM došao da se borim da ostanem što duže. Meni je ova skupština važna zbog kluba, a ne zbog mene. Kakvu će odluku doneti ne znam i ispoštovaću svaku. Nije mi želja ni plan da apelujem na bilo koga, ljudi će videti i prepoznati ko je radio u interesu Partizana i doneti odluku. Ono što je dobro je šta god da se desi zateći će Partizan dosta bolje finansijski. Jankoviću, Ugrešiću i mnogim drugim igračima se dugovalo po 15 stipendija, danas to ne postoji. To znači da je neko radio odgovorno – jasan je direktor FK Partizan.
Nudili u zalog ličnu imovinu
– MISLIM da će mi ovo zameriti ljudi u klubu, tu ne mislim na Mijatovića. U jednom trenutku kada nije bilo izlaza kod ovog poslednjeg monitoringa svi članovi Upravnog odbora su bili spremni da založe svoju ličnu imovinu kao hipoteku za podizanje kredita. To mi je dužnost da kažem. To je trenutak kada sam pomislio koliko sam srećan zbog toga šta su sve ljudi spremni da urade za Partizan.
