Bilo je uhapšenih, povređenih, mrtvih. Uništeno je, po običaju, mnogo imovine. To je jedna strana medalje proslave druge šampionske zvezdice Pari Sen Žermena. Ali, bilo je i puno slavlja, radosti, druženja, pesme, navijanja.
Dopisnik „Novosti“ imao je priliku da se nađe u epicentru pariskog slavlja. I, to u onom delu koje će ostati u lepim sećanjima navijača i svih žitelja Grada svetlosti.
Dan posle osvajanja titule bio je posvećen proslavi, od Marsovih polja, preko Jelisejske palate, do „Parka prinčeva“ koji bi, kako se najavljuje, mogao zauvek da ostane baza „svetaca“.
Poznato je, naime, da PSŽ iznajmljuje svoj stadion od Grada Pariza. Dugo su trajali bezuspešni pregovori s prethodnom vlašću da se otkupi, ali sada je Emanuel Gregoar, novi gradski otac, posle udvostručenog kontinentalnog uspeha, izgleda stavio do znanja da je spreman da možda popusti…
A ispred stadiona, koji je postao središte evropskog fudbala, još od kasnog popodneva počele su da se okupljaju najvatrenije pristalice.
Čini se čoveku da ide u suprotnom smeru od istorije, kada krene sa Rolan Garosa. Jer, reke ljudi se slivaju obrnutim tokom. Nedaleko od „Parka prinčeva“ na gradskoj džadi srećemo grupu simpatičnih momaka koji su svoju „dačiju“ prefarbali u boje „Pari Sen Žermena“. Prepoznaje se na kilometar.
Radosni su, sa zadovoljstvom poziraju. Svet je mali. Jednome od njih, baka Snežana je, pogađate, iz Srbije. Pitaju ima li karata za fudbalsku feštu. Ako ne, bar za Rolan Garos. Sport je ovih dana u Parizu naročito na ceni.
U prolazu, restorani prepuni. Okrepljuju se navijači pred, posle i između slavlja. Dečak, u pratnji roditelja, u crvenom dresu s imenom Markinjosa nosi broj 5, taman koliko, verovatno, ima godina. Čitave porodice su tu u klupskim obeležjima. Ovo je praznik svih uzrasta. Neke metro stanice su promenile ime na jedan dan u čast Pari Sen Žermena u čijim bojama je osvanula i zgrada terminala pariskog aerodroma „Šarl de Gol“. Veliki je ovo događaj.
Na trotoaru, još su vidljivi tragovi žestokih sukoba najžešćih navijača s policijom prethodne noći. Teško je bilo kretati se kroz grad, ulice su bile zatvorene, neke stanice metroa nisu radile. Pravo vanredno stanje. Preostale čaure dimnih bombi i ulubljen gradski mobilijar najbolje svedoče. Ali, sada je vreme radovanja. Vatrogasci dežuraju za svaki slučaj.
Ljudi rado poziraju za srpske „Novosti“. Posle se trčeći vraćaju nazad, tražeći fotografiju za uspomenu. Čuju se sirene, momci i devojke defiluju na trotinetima, vreme letnje, toplo, dušu dalo za slavlje. Svi se slivaju na stadion. Ovo je poseban dan.
