Oprostio se od igranja emotivnom porukom na društvenim mrežama.
Bivši fudbaler novosadske Vojvodine i turskog Bašakšehira, Danijel Aleksić, završio je profesionalnu karijeru!
Rođen je 30. aprila 1991. godine u Puli, fudbalski put je gradio na „Karađorđu“, ali je prve korake napravio u Veterniku, pre nego što je prešao u omladinski pogon „stare dame“ iz Novog Sada.
Vojvodina mu je rano ukazala šansu, pa je za prvi tim debitovao sa samo 16 godina i pet dana, postavši najmlađi debitant u istoriji Superlige te 2007. godine (kasnije je njegov rekord oborio Zvezdin golman Savo Radanović sa 16 godina i dva dana).
Sjajni vezista je važio za jednog od najtalentovanijih igrača svoje generacije. Prošao je kroz gotovo sve mlađe selekcije FSS, najviše su ga krasile odlične asistencije na terenu i još bolji pregled igre. Partije nisu prošle nezapaženo ni van granica Srbije, pa je već kao tinejdžer napravio veliki korak u karijeri i prešao u italijansku Đenovu.
Najupečatljiviji utisak ostvaio je u Bašakšehiru, sa 182 meča u nogama, a sa turskim klubom je osvojio i titulu tamošnje Superlige.
Član reprezentacije Srbije bio je od 2008. do 2018. godine, ali je upisao samo dva nastupa.
Aleksić se preko Instagram naloga oglasio, potvrdivši da je okačio „kopačke o klin“:
– Zdravo svima.
Došao je trenutak da završim svoju profesionalnu fudbalsku karijeru.
Nikada ne znaš kada je pravo vreme za to, ali ja sam siguran da je to sada i miran sam sa tom odlukom,jer znam da sam dao sve.
Probaću da budem što kraći, iako nije jednostavno u nekoliko rečenica opisati i iskazati sva osećanja prema nečemu što je bilo moj život, moja strast i moja ljubav — od trenutka kada sam prohodao pa sve do dana današnjeg.
Sve što sam oduvek želeo bilo je da šutiram loptu i trčim za njom, da padam i ponovo ustajem, i tako u nedogled.
Na ulici, školskom dvorištu ili bilo kom stadionu na svetu — manje je bilo bitno, samo da je lopta tu.
Jedina igračka oduvek.
Hteo sam da me fudbal nauči životu. Drugarstvu, deljenju, zajedništvu, odgovornosti i disciplini. Da naučim kako da se ponašam kada pobedim i kako da nastavim dalje kada izgubim.
Dobio sam mnogo više od toga i na tome sam neizmerno zahvalan.
Bio sam privilegovan da živim i igram u mnogo zemalja i gradova širom sveta. Upoznao sam različite ljude i kulture, stekao poznanstva i prijateljstva i doživeo iskustva koja ću nositi sa sobom čitav život.
Sve zahvaljujući sportu i fudbalskoj lopti.
Zato sport nije samo krajnji rezultat ili medalja.
Sport gradi čoveka.
Gradi karakter.
Uči te kako da budeš deo društva, da deliš PRAVE vrednosti i da poštuješ druge.
Daje ti životne lekcije koje nosiš sa sobom mnogo duže od same karijere.
Jer na kraju, ono što poneseš iz sporta nije samo ono što si osvojio — već ono što si postao.
Hvala svima koji su bili deo mog putovanja – napisao je Aleksić.
