U OGROMNOJ koloni fudbalera Partizana koji su igrama gradili ime slavnog kluba, Nebojša Gudelj (57) zauzima posebno mesto. Tihi, nenametljivi Trebinjac bio je oličenje domaćeg vaspitanja i one 1991. godine kada je iz rodnog grada i iz Leotara kročio u Humsku 1, a isti takav, sa reputacijom sjajnog levog beka je na leto 1994. godine otišao u španski Logronjes.
Život i karijera su ga kasnije vodili kroz Iberijsko poluostrvo, lepe fudbalske dane je proveo u Holandiji u dresovima Brede i Sparte, a dvojica sinova, Nemanja i Dragiša, kao i ćerka Vanja su deca i sportisti za primer.
Tri pune godine je Nebojša nosio dres Partizana, odigrao ukupno 212 utakmica za crno-bele i dao 14 golova, kao čovek iz poslednje linije tima. Pred navijačima u Srbiji je u nedelju 180. večiti derbi (19.00), a naigrao se i Gudelj velikih mečeva sa ljutim rivalom tokom boravka u Humskoj 1.
– Lepe su to uspomene na vremena kada su život i fudbal bili baš drugačiji nego danas. Nosim samo lepe uspomene iz Beograda i iz perioda kada sam sa ponosom nosio dres Partizana. Mene je u Humskoj 1 dočekao veliki Ivica Osim. Čovek i trener koji je udario temelje modernog Partizana. Kasnije sam imao čast da me trenira i Ljubiša Tumbaković. Igrao sam sa jednom od najboljih generacija Partizana svih vremena. Stvarno sa ponosom nosim u srcu sve te ljude, sve one utakmice i navijače koji su bili i ostali glavna pokretačka snaga kluba – priseća se Gudelj u razgovoru za „Novosti“.
Seća se i desetak derbija koje je odigrao protiv Crvene zvezde.
– Otprilike toliko, nažalost ne znam tačan broj. U prvenstvu i Kupu smo se sastajali i uvek punili tribine skoro do poslednjeg mesta. Došao sam u Partizan kada je Zvezda osvojila titule prvaka Evrope i sveta. Te 1991. i 1992. godine se posle nerešenog rezultata u našem prvenstvu bod osvajao tek posle boljeg izvođenja penala. Zvezda je dobila takva dva derbija, Osim nije hteo da gleda te penale i to mi je ostalo u sećanju. Kasnije smo mi u aprilu 1993. dobili derbi kod kuće, pa gubili dva, ali se brzo i revanširali Zvezdi. Bilo je baš zanimljivo i svaki derbi je nosio posebno uzbuđenje i naboj. Kao i danas – kaže Gudelj, koji ima četiri trofeja sa „valjkom“, po dva u domaćoj ligi i Kupu.
Danas su stvarno neka druga vremena, ali navijači u Srbiji derbi i dalje doživljavaju kao najveću utakmicu u sezoni.
– Nekada smo trenirali i po dva puta dnevno. Mnogo više pažnje se poklanjalo fizičkoj pripremljenosti. Danas se mnogo više radi u sobama za video-analizu. Kompjuteri i aplikacije su postali dominantan deo pripreme za utakmicu – dodaje Gudelj.
Ne želi da prognozira ishod utakmice, ali…
– Partizan je bio u mnogo lošem trenutku na početku sezone. Videlo se da je ekipa mnogo više mislila o tome šta se dešava po kancelarijama kluba, umesto na terenu. Možda je najpreciznije da se kaže da je formiran dobar tim, ali u pogrešno vreme. Kao partizanovcu mi je drago da vidim znakove buđenja u poslednje vreme – zaključuje Gudelj, koji je u Holandiji bio trener Brede.
Potreban je i psiholog
PRATI Gudelj i rad trenera Saše Ilića.
– Činilo mi se na početku sezone da je igračima Partizana mnogo više potreban psiholog, jer su nedopustivo gubili neke mečeve, tu mislim i na prvu utakmicu sa Hetafeom u Madridu. Za razliku od nekih prethodnih derbija, pred ovaj ne vidim toliko ogromnu razliku u kvalitetu večitih rivala – kaže Gudelj.
