Crnogorski fudbaler obeležio prethodno kolo u Seriji A.
Glavna tema na Apeninima bio je Vasilije Adžić (20) prethodnih dana, a sve zbog majstorije koju je izveo protiv Juventusa. Baš protiv kluba koji ga je i pozajmio Sasuolu uspeo je da postigne pogodak u poslednjoj sekundi i to vredan pobede od 3:2 u 4. kolu italijanskog prvenstva.
Simbolika je zanimljiva, jer je momak rođen u Nikšiću zatresao mrežu „stare dame“ 13. septembra, tačno godinu dana nakon što je, noseći crno-beli dres, dao gol u velikom derbiju protiv Intera.
– Toliko dugo sam čekao ovu utakmicu. Postala mi je opsesija, razmišljao sam o njoj svaki dan. Jedva sam čekao da igram kako bih dokazao koliko vredim protiv jednog od najvećih klubova. Osećao sam da je nešto u vazduhu, a ideja o golu mi se vrzmala po glavi. Sve mi je to i dalje čudno, jer sam bio u Torinu prethodne dve godine. Pogledao sam taj gol bezbroj puta i te noći praktično nisam ni spavao. Adrenalin i emocije su učinili svoje – rekao je Adžić za uglednu „Gazetu delo sport“.
Ofanzivni vezista je jula 2024. prešao u Juve iz podgoričke Budućnosti, a transfer je bio težak 7,2 miliona evra. Međutim, dobijao je minutažu „na kašičicu“ zbog čega je odlučio ovog leta da pristane da ode negde na pozajmicu.
Izbor je lako pao na Sasuolo, kako zbog trenera Alberta Akvilanija, tako i zbog Balkanaca u klubu, ali i same organizacije i stila igre.
– Ključ je u tome da igraš u kontinuitetu, a u Sasuolu imam priliku za to, pa sam veoma srećan. Osećam da mi svi veruju, a videćemo šta će se desiti u budućnosti. Svaki dan dajem sve od sebe. Možda sam u Juventusu mogao da igram malo više, ali odluka da odem na pozajmicu je bila najrazumniji izbor. Inače, ovde su hteli da me dovedu još u januaru, a pratili su me i tokom leta. Postojao je jedan detalj koji je napravio razliku – direktor Palmijeri je došao u Torino da razgovara sa mnom i da uspostavimo video-poziv sa trenerom Akvilanijem, koji mi je veoma jasno objasnio projekat i moju ulogu. Od tog trenutka, izbor je bio lak – otkrio je Adžić, a potom dodao:
– Pričao sam i sa Manuelom Lokatelijem, koji je igrao u Sasuolu. Imao je samo reči hvale za klub i okruženje, koje je idealno za razvoj. A onda i sa Tarikom Muharemovićem. Kada sam stigao u Juventus, trenirali smo zajedno sa prvim timom, bili smo cimeri mesec dana. Rekao mi je: „Idi tamo, nećeš pogrešiti“. On mi je sjajan prijatelj.
Ipak, otkako je obukao zeleno-crni dres mladi as posebno izdvaja jednu osobu koja mu mnogo pomaže. A reč je o nekadašnjem srpskom reprezentativcu.
– Sa Matićem i Murićem sam se odmah povezao, zato što govorimo istim jezikom. Nemanja je veliki čovek. Stalno mi daje savete, na terenu i van njega. Detalji, pa čak i oni sitni, me obogaćuju. On mi je primer i stariji brat. Izvanredan je igrač. Osvojio je tri titule u Premijer ligi i igrao na najvišem nivou – naglasio je Adžić.
S druge strane, kada se pomenu igrački idoli, tu crnogorski reprezentativac nema dilemu
– Kao dete sam zavoleo fudbal gledajući Mesija. On je taj. Porodica me je uvek podržavala na ovom putu, pazeći da mi ništa ne fali. Kad sam debitovao za Juventus protiv Lacija, roditelji su bili na tribinama i plakali su od sreće. Tada sam shvatio da sam ostvario svoj san – zaključio je Adžić.
