Na izuzetno posećenom stručnom panelu, u sklopu Andria Fudbal Foruma, posvećenom primeni analitike i veštačke inteligencije u fudbalu, vodeći stručnjaci Ištvan Kovač, Hrvoje Jozak i Mario Milanič do detalja su ogolili funkcionisanje modernih klubova.
Fudbal odavno više nije samo igra 11 na 11 u kojoj presuđuje isključivo talenat ili trenutak inspiracije. U eri kada se utakmice igraju na svaka tri dana, a milioni evra zavise od jednog pogrešnog koraka, u prvi plan su izbili ljudi iz senke – analitičari, baze podataka i algoritmi.
OD LOBANOVSKOG DO ALGORITAM: Podaci više nisu samo korneri i šutevi
Uvodnu reč o istorijatu i evoluciji prikupljanja podataka dao je Ištvan Kovač, podsetivši da ova praksa nije izmišljotina modernog doba, ali da je tehnologija u poslednjoj deceniji promenila pravila igre iz korena.
– Prava priča o prikupljanju podataka počinje još devedesetih godina, iz vremena čuvenog Valerija Lobanovskog u Dinamu iz Kijeva. On je počeo da beleži parametre jer je želeo da uporedi svoje igrače sa stilom i tipom igre najvećih zapadnih klubova poput Mančester junajteda ili Juventusa. Dakle, počeci datiraju od pre 30 ili 40 godina. Međutim, sa ekspanzijom tehnologije pre desetak godina, podaci su došli u apsolutni fokus. Zašto? Zato što na terenu vidite dva dobra igrača, ali golim okom ne možete tačno da izmerite razliku među njima – objasnio je Kovač.
Prema njegovim rečima, danas se više ne priča samo o broju pasova ili šuteva:
– Danas imamo potpuno nove metričke sisteme i algoritme: xG (očekivani golovi), xA (očekivane asistencije), xPV, xT (očekivana pretnja)… Podaci su danas poput ogromne enciklopedije ili biblioteke. Najvažnija stvar nije samo imati te brojeve, već znati kako ih pročitati. Pored toga, postali su krucijalni za medicinsko osoblje i rehabilitaciju igrača nakon povreda. Fudbal je neuporedivo brži nego pre dve decenije, pa tako i protok informacija mora biti trenutan.
Kao ilustraciju te brzine, Kovač je naveo primer iz rada sa nacionalnim selekcijama:
ANALITIČAR U STRUČNOM ŠTABU: Kredibilitet, a ne samo sečenje klipova
Na pitanje koliko je bilo teško ubediti tradicionalnu fudbalsku sredinu u važnost analitike, Hrvoje Jozak, koji se ovim poslom bavi još od 2007. godine, istakao je da se uloga analitičara drastično promenila, ali da ona zavisi isključivo od stručnosti i autoriteta.
– Danas je moć analitičara velika, ali samo pod jednim uslovom – ako imaš kredibilitet. Nije isto da li se ovim poslom baviš dve ili 15 godina. Kroz 15 godina rada u klubu prođeš stotine utakmica, hiljade treninga i imaš bezbroj rešenja za specifične probleme. Kada sam počinjao 2007, imali smo samo snimak utakmice i bazični izveštaj: pasovi, dueli, posed lopte, golovi. Danas je situacija obrnuta – imamo previše podataka. Najveća umetnost modernog analitičara jeste da iz te planine informacija izvuče samo ono što je u tom trenutku zaista korisno njegovom timu – jasan je Jozak.
On naglašava da analitičar ne sme biti sveden na nivo tehničkog lica:
AUSTRIJSKI FUDBAL I BALKAN: Trka u rangu Premijer lige
Jedna od tema koja posebno zanima regionalnu javnost jeste drastičan uspon austrijskog fudbala, koji neretko zadaje teške udarce klubovima sa naših prostora. Mario Milanič, analitičar LASK-a iz Linca, izneo je direktne uporedne podatke koji objašnjavaju tu razliku na terenu.
On je potvrdio reči svojih kolega o opasnosti od zagušenja podacima:
– Treneri ne žele da ih zatrpavate. Naš zadatak je da povežemo podatke u smislenu priču. Najlakše je doći do informacije, ali je najteže dati joj pravi kontekst.
DA VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MOŽE DA POGODI REZULTAT – BIO BIH U KLADIONICI!
Jedno od najintrigantnijih pitanja odnosilo se na sve prisutniji strah od veštačke inteligencije i njenu sposobnost da predvidi pobednike mečeva. Ištvan Kovač je izazvao smeh u sali svojim direktnim odgovorom:
– Naša firma intenzivno razvija i primenjuje AI alate, posebno za praćenje fizičkih performansi. Ali, ako ikada dođe dan da veštačka inteligencija može 100 odsto tačno da predvidi ishod meča ili zameni trenera – ja ću istog dana zatvoriti firmu i sav novac prebaciti na klađenje! Pogledajte kladionice: one raspolažu neograničenim budžetima, pa zašto onda nisu zamenile ljude algoritmima za predviđanje? Zato što AI to jednostavno ne može. Kompjuter ne zna šta se u datom sekundu dešava u glavi protivničkog trenera ili igrača.
Kovač je potom naveo urnebesan primer sa kojim se programeri svakodnevno sudaraju na televizijskim prenosima:
– Kada AI analizira utakmicu, dogodi se šut na gol. Dva minuta kasnije, televizijska režija pusti usporeni snimak iz drugog ugla. Ljudski mozak bez problema prepoznaje da je to ponovljeni snimak iste situacije. Šta radi AI? On taj snimak registruje kao potpuno novi, drugi šut! Potrebno je pregledati na milione mečeva da bi mašina naučila takve osnovne razlike. Prema tome, ljudski mozak i oko ostaju nezamenjivi.
TIK-TOK GENERACIJA: Analize sa 25 spale na samo 8 minuta!
Kako moderna tehnologija utiče na same fudbalere? Milanič je podelio fascinantno zapažanje o tome kako su društvene mreže potpuno transformisale rad u svlačionici.
– Pre osam ili devet godina video-analize za ekipu su bile dugačke, detaljne, trajale su po 20 ili 25 minuta. Danas je to nezamislivo! Zbog Instagrama, Tik-Toka i brzog konzumiranja sadržaja, mladim igračima je raspon pažnje pao na svega nekoliko sekundi. Ako im pustite predugačak video, izgubili ste ih. Zato danas radimo ultra-kratke, kompaktne analize od maksimalno 8 do 10 minuta. Mnogo je efikasnije pokazati im tri dana zaredom po tri minuta jasnih situacija, nego ih držati pola sata pred ekranom. Igrači su to odlično prihvatili jer im u nekoliko sekundi prikažemo fazu napada, odbrane i prekide – ističe analitičar LASK-a.
Na pitanje sme li analitičar da se suprotstavi šefu stručnog štaba i ukaže mu na grešku, Milanič kroz osmeh odgovara diplomatski:
– To zavisi od odnosa i staža koji imate sa trenerom. Ako ste dugo zajedno i dobro se poznajete, onda u četiri oka možete reći sve otvoreno. Ali na početku uvek mora postojati doza pragmatizma i diplomatije. Trener je šef, hijerarhija se mora poštovati i morate pažljivo birati trenutak kada ćete nešto sugerisati.
ZIDAN, EMOCIJE I CRNA RUPA: Zašto niko ne analizira golmane?
U nastavku diskusije, stručnjaci su se dotakli i one nepredvidive, ljudske strane sporta koju nijedan softver ne može da izračuna.
– Možete imati najsavršeniju statistiku, ali mašina vam nikada neće reći da li je protivnički igrač danas ušao na teren nervozan, da li ima tremu ili privatne probleme – podvukao je Ištvan Kovač. – Setite se Zinedina Zidana u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine. Najveća fudbalska legenda je izgubila kontrolu i udarila protivnika glavom zato što je proradio bes. Emociju i psihološki pritisak nijedan algoritam ne može da predvidi.
Kovač je prisutnima ukazao i na jedan neshvatljiv paradoks modernog fudbala na Zapadu:
– Klubovi danas troše ogroman novac. Imaju posebne trenere za izvođenje auta, analitičare zadužene samo za fazu odbrane ili samo za napad. Ali, neverovatno mi je da gotovo niko nema analitičara za trenere golmana! Zašto niko detaljno ne analizira kretanje protivničkog golmana, njegove navike kod prekida ili slabu tačku pri ispucavanju pod pritiskom? Treneri golmana to najbolje razumeju, ali taj segment je i dalje potpuno zapostavljen u većini klubova.
RAD OD 16 SATI I PROBLEM REGIONA: Analitičar nije trošak, već profit od 200.000 evra!
Jedan od gorućih problema fudbala u našem regionu jeste manjak pratećeg osoblja. Dok zapadni klubovi imaju čitave timove analitičara podeljene po sektorima, u Srbiji, Hrvatskoj ili Sloveniji sav teret često pada na leđa jednog čoveka.
– Kada igrate u ritmu subota–sreda, posao analitičara praktično ne prestaje – naglasio je Hrvoje Jozak. – Čim završiš analizu završenog meča, odmah ulaziš u analizu sledećeg rivala. Na našim prostorima klubovi uglavnom zapošljavaju samo jednog analitičara. To znači da radite po 12, 14 ili 16 sati dnevno! Dešavalo mi se bezbroj puta: gledam u ekran u sitne sate, ja gledam utakmicu, a utakmica gleda mene. Mozak jednostavno otkaže od umora. Da biste napravili pravu analizu, morate pogledati celu utakmicu, a ne samo isečke, da biste uhvatili kontekst.
Jozak je poslao jasnu poruku čelnicima regionalnih klubova:
– Klubovi moraju da promene svest. Analitičar u stručnom štabu nije trošak, on je čista dodata vrednost! Ako analitičar kroz individualan rad sa mladim štoperom ili bekom ukaže na greške u postavljanju i podigne njegov nivo igre, taj igrač se na tržištu neće prodati za 500.000, već za 700.000 evra. Dakle, analitičar je klubu sam isplatio svoju platu i doneo 200.000 evra čistog profita.
PORUKA ZA KRAJ: Džabe Ferari ako ne znaš da voziš
Zaključak panela doneo je jasnu poruku za sve trenere i sportske radnike koji se još uvek dvoume oko prihvatanja modernih tehnologija.
