Golman Partizana otvorio dušu u razgovoru za naš portal.
Čekao je Miloš Krunić (29) dve i po godine i konačno je ove sezone dobio šansu da bude prvi golman Partizana. Nakon što je bio rezerva bivšem kapitenu Aleksandru Jovanoviću (33), a potom minule sezone i Marku Miloševiću (35), ovog leta se sve okrenulo na njegovu stranu, a u razgovoru za „Novosti“ otkrio je kako se nosio sa svim preprekama na tom putu.
Iskusni čuvar mreže je već posle prvog kola Superlige i remija sa Zemunom stao među stative i od tada je propustio samo dva meča – protiv kragujevačkog Radničkog u domaćem prvenstvu i prvi duel sa Hetafeom u plej-ofu za Ligu konferencije. Dosad je upisao 12 nastupa, pa iako statistika to ne pokazuje, branio je jako dobro. Često je umeo da spasava crno-bele, a zbog porozne odbrane i čestih rotacija, primio je 18 golova i na tri utakmice ostao nesavladan.
Po godinama, rođeni Beograđanin spada u grupu starijih prvotimaca, pa je u, rezultatski gledano, najgorem periodu u istoriji kluba morao da bude među onima koji održavaju pozitivnu atmosferu i vode mlađe kroz jako teške trenutke. Čak i one kada su trener Saša Ilić (48) i kompletna uprava najavili ostavke, koje su kasnije povukli na insistiranje navijača.
Kako se ekipa borila sa svim problemima koji su okovali Partizan od starta ove sezone?
– Osećali smo ogroman pritisak. Nismo mogli da da pobegnemo, niti da ostanemo izolovani i imuni na sve što se dešavalo oko nas. Pogotovo kada je Sale najavio ostavku, a za njim i cela uprava, nama je to bio i motiv više da izginemo na terenu, da ih na taj nači „nateramo“ da ostanu. Nezahvalno je da pričam ja o Iliću, Lazoviću i ostalim legendama kluba, koliko znače samim svojim prisustvom, a tek onda drugim kvalitetima, što trenerskim, ljudskim ili kao funkcioneri. Jako mi je drago što su ostali, a veliku ulogu u tome imali su i navijači, koji nas fantastično bodre na svakom meču, iako rezultati nisu ni blizu njihovih i naših očekivanja.
Publika je rekla svoje, stala je uz šefa stručnog štaba, a da li je tako i sa igračima?
– Ilić ima maksimalno poverenje i podršku kompletne ekipe, to se ni ne dovodi u pitanje. Za mene lično, pre svega, čast je što imam priliku da budem u klubu kada je i on tu. Gledao sam ga kao klinac dok je bio kapiten, išao na utakmice, divio mu se… Živa legenda Partizana i treba svi da budemo zahvalni što možemo da učimo od njega. Mi smo zajedno kroz neverovatne stvari prošli, pogotovo u Evropi. Od šest utakmica izgubili smo samo jednu i ostali bez grupne faze. Iscrpelo nas je sve to fizički i psihički, što se i videlo u prvenstvu, ali moramo da se izvučemo iz te situacije.
Da li serija pobeda može da krene već od Novog Pazara i sutrašnjeg duela u Humskoj (17.00)?
– To nam je primarni cilj. Iskoristili smo reprezentativnu pauzu na pravi način, iako je trajala čak tri nedelje, što je bilo i pomalo čudno. Jako dobro i vredno smo trenirali, pa očekujem da će se to videti već protiv Pazaraca. Kvalitetna su ekipa, sa trenerom Strahinjom Pandurovićem koji nas odlično poznaje, kao i mi njega. Imaju ozbiljne pojedince, pogotovo Adema Ljajića, za kog svi znamo kakav je igrač i koliko donosi na terenu. Tamo je i naš Mita Janković na pozajmici, pa očekujem zanimljiv i uzbudljiv meč. Poštujemo protivnika, ali ako mi uradimo ono što je do nas, ne brinem se. Trudićemo da se popravimo ono što dosad nije valjalo i da ne ponavljamo iste greške, jer smo na tome najviše i radili.
S obzirom da je u Superligi bodovna razlika već ogromna, da li će Partizanov fokus biti na osvajanju Kupa Srbije, jer nijednog trofeja u Humskoj nema još od 2019. godine?
– Moramo da damo sve od sebe da se domognemo makar tog pehara. Stvarno verujem da možemo, da imamo potencijala, uostalom videlo se i u prvom večitom derbiju na „Marakani“ da nije to baš tolika razlika u kvalitetu, kao što mnogi ističu u prvi plan. Bili smo konkurentni, čak i u nekim momentima dominantniji i bolji na terenu. Zato mislim da je samo pitanje trenutka kada ćemo da prebacimo fortunu na našu stranu i da krenemo da pobeđujemo u seriji.
Dugo ste čekali na priliku da postanete standardan golman, da li vas je pomalo iznenadio način na koji ste dobili prednost u odnosu na Marka Miloševića?
– Moj posao je da uvek treniram maksimalno, da dam sve od sebe i da se nadam najboljem. Na kraju, trener je taj koji odlučuje u dogovoru sa saradnicima iz stručnog štaba, a mi moramo da budemo spremni kad god nam se ukaže prilika da budemo na terenu. S te strane nisam bio iznenađen što sam dobio šansu. Naravno, nijednom golmanu nije lako kada dugo ne brani u kontinuitetu. Utiče to i na samopouzdanje, treba malo vremena da se stekne određena rutina, da se skine pritisak s leđa, jer treninzi i utakmice nisu isto. Specifična je pozicija, mesta u timu ima samo za jednog, tako da sam navikao na to da se borim sa jakom konkurencijom. Nema tu neke posebne pripreme, samo da se zadrži mir u glavi i potpuni fokus na teren.
Koliko sve to olakšava kada imate podršku od kolega?
– Golmani su specifična grupa. Držimo se zajedno, pomažemo se, uvek bodrimo jedan drugog… Sa Maretom Miloševićem se znam dugo, još iz Zemuna, tu je mladi Tarik Banjić, kao i ostali momci iz Teleoptika i omladinske škole. Naravno, na čelu sa trenerom Nemanjom Jovšićem. Bez obzira ko dobije prednost da stane među stative, uvek se podržavamo međusobno.
Ovog leta su Humsku napustila i trojica momaka koji su ponikli u klubu – Vanja Dragojević je otišao u Glazgov Rendžers, Ognjen Ugrešić u PAOK, a Milan Roganović u Genk. Da li su napravili dobar izbor?
– Otišli su u ozbiljne klubove i siguran sam da će tek pokazati ono najbolje. Ovde su imali priliku da sazrevaju, da se afirmišu i ojačaju u seniorskom fudbalu. Nosili su veliko breme na leđima, osetili šta je pritisak. Tamo ih sada čeka teži posao, da se u jačoj konkurenciji izbore za šansu, a izabrali su prave sredine za napredak. Sve je to za njih novo, po godinama su i dalje jako mladi. Treba da se adaptiraju na novo okruženje, ljude i sistem, ali ubeđen sam da će u bliskoj budućnosti pokazati koliko mogu.
Poznati ste kao neko ko voli da prati i ostale sportove, pogotovo kada igraju crno-beli. Da li su vas košarkaši iznenadili?
– Volim da gledam košarku i planiram da odem na neku utakmicu u Arenu, čim mi obaveze to budu dozvolile. Niko nije očekivao ovako dobar start u Evroligi, ali baš mi je drago da su momci demantovali sve, pogotovo one koji su ih otpisivali unapred. Čini mi se da je ekipa homogena, da se hemija iz svlačionice prenosi i na teren. Navijači to prepoznaju, podrška je uvek tu, pa samo mogu da im poželim da tako nastave.
Ko je vaš favorit od igrača?
– Arijan Lakić. Domaći košarkaš, koji uvek daje i više od sto posto, a za mene lično je to najvažnije. Baca se za svaku loptu, daje doprinos u skoku, ume da pogodi sa distance… Drago mi je i što su se vratili Žofri Lovernj i Bandža Si, jer se vidi da osećaju i vole Partizan. Mnogo znače za svlačionicu i da sve to prenesu ostalim strancima.
