Zanimljivo viđenje Stefana Čupića na stanje u Humskoj…
Gostujući u podkastu „2×45“, temperamentni čuvar mreže otvoreno, emotivno i bez uvijanja skenirao je aktuelni trenutak u Humskoj – pohvalio upravu, ali i žestoko kritikovao dešavanja u svlačionici i sportskom sektoru.
Čupić je odmah na početku jasno razgraničio dve stvari: rad novih ljudi na čelu kluba i ono što se dešava na samom terenu.
– Lično, meni uprava radi odličan posao. Izuzetno cenim Rasima Ljajića, Danka Lazovića, Milku Forcan i sve ljude koji su trenutno tamo. Mislim da rade isključivo u interesu kluba i voleo bih da ostanu, jer posle dugo vremena nemam problem ni grč da odem na stadion – otpočeo je Čupić.
Ipak, pogled ka klupi i svlačionici budi sasvim drugačije emocije. Stručni kadar, prema njegovim rečima, nije bio na nivou renomea Partizana.
– Mislim da stručni kadar nije bio dovoljno dobar. Ja Sašu Ilića obožavam kao fudbalera i legendu. Sećam se, dok sam branio za OFK Beograd, kad on ulazi sa klupe plašimo se mi, plaše se njegovi saigrači, plaši se i onaj brka na rampi… Ulazi Saša Ilić i na terenu nastane tajac! Ali, kao trener na klupi Partizana, mislim da je bio previše mekan. Izgubio je svlačionicu. Onog trenutka kada dopustiš stranim fudbalerima da ti vode kolo, nastaje ogroman problem.
Nekadašnji čuvar mreže ističe da u Partizanu disciplina ne sme da se dovodi u pitanje.
– Bilo je iskakanja iz sistema. Čitamo, a imam i ja neke informacije, da su se igrači svađali na terenu, pravili cirkus, čak se i tukli… To jednostavno nije Partizan. U tako velikom klubu moraš da imaš čvrstu ruku. Problem je definitivno odbrana, zvoni sa svih strana. Mora mnogo čvršće, sa mnogo više emocije. Partizan nikada nije kukao i mora da povrati stav gde će ga se svi plašiti, a ne da se mi plašimo gostovanja u Surdulici, uz dužno poštovanje prema svakom rivalu.
Nedostatak mentaliteta pobednika i nedostatak beskompromisne borbe posebno bole svakog navijača crno-belih, smatra Čupić.
– Mi danas nemamo stav. Kao fudbaler, ti na terenu prvo predstavljaš sebe, jer ćeš sutra otići u drugi klub, predstavljaš svoju porodicu, ali predstavljaš i armiju navijača. A tu armiju ne možeš da slažeš. Navijači odlično prepoznaju kad neko daje maksimum, kad neko gurne glavu tamo gde drugi neće nogom. Voleo bih da Partizan ima igrače kakav je bio Saša Zdjelar, Everton Luiz ili Kristijan Belić. Meni trebaju igrači koji će da oru od šesnaesterca do šesnaesterca, da klizaju i da poginu za dres. Meni treba krv u Partizanu! Mora da postoji snažna grupa domaćih igrača koja će čvrsto držati svlačionicu.
