Teški su dani u Humskoj 1. Za klub, igrače, navijače… Poslednju šampionsku titulu “parni valjak” osvojio je 2017. godine, a poslednji Kup i uopšte trofej 2019. Pre više od pet godina. Poražavajuće.
LIGA ŠAMPIONA: Kvota na pobedu Liverpula protiv Milana u našoj kladionici je 1.95. Utakmica počinje u 21:00.
Nema trofeja, nema Evrope, nema navijača. Humska je postala pustoš u svakom smislu te reči. “Grobari” su prešli na košarku i sve više deluje da ih fudbal ne zanima.
Setimo se dominacija Partizana u periodu od 2008. do 2013. godine. Šest vezanih titula i tri osvojena Kupa Srbije. Za sve to vreme Crvene zvezde se nalazi u katastrofalnoj situaciji, veoma slično kao trenutno njen najveći rival.
“SUMNJIVI” STRANCI
Prva stavka po kojoj možemo da poredimo Partizan i Zvezdu iz tih godina jesu promašeni stranci. Lutali su crveno-beli tih godina, a kvaliteta je bilo veoma malo.
Nije baš i da nije. Pronašla je Zvezda Klea, pokazao je šta zna u polusezoni, a onda ga je odmah kupio Partizan i od njega napravio legendu kluba. To pokazuje i u kakvoj situaciji su bili crveno-beli tih godina.
Dolazili su na “Marakanu” Isah, Savio, Džeferson, Misdongard, Abubakar (koji se kasnije proslavio u Vojvodini, pa zaigrao i za Partizan), Kadu (koji je postao legenda po golu u derbiju koji ništa nije značio), Mezenga, pa Borha i Evandro koji su još nešto i pokazali, ali su došli u Ljutice Bogdana u lošem trenutku. Mada, nisu mnogo toga pokazali ni kasnije tokom karijere.
Evandro protiv Partizana (Foto: Starsport)
Sve to podseća na strance koji se ovih godina šetaju po Humskoj. Retko ko je od njih pokazao kvalitet. Bljesnuo je taj Leonardo u poslednjoj šampionskoj sezoni Partizana, igrao je na nivou i Everton. Posle njih samo još Natho, možda Rikardo i donekle Saldanja.
Hajde da gledamo Partizan od početka Zvezdine dominacije. Crno-beli dres oblačili su Vakulko, Enake, Valijente, Solomon, Traore, Andrade, Kolorado, Kanute, De Medina, ima ih još dosta…
Bilo je tu igrača poput Dijabatea, Asana (rastali na ružan način sa klubom) i Sadika koji su pravili razliku, ali se nisu dugo zadržali u Humskoj 1. Na sve ove fudbalere Partizan je trošio veliki novac, smanjivao stredstva u budžetu, a za uzvrat ništa nije dobijao.
TRENERI U POKUŠAJU
Crvena zvezda je u tom periodu promenila veliki broj trenera. Mnogi su bili u pokušaju baš kao što je to slučaj u Partizanu.
Pokušavali su u Ljutice Bogdana sa Čedomirom Janevskim i Aleksandrom Kristićem, ali Zvezda sa njima nije uspevala da parira Partizanu.
Najbliži tituli bili su u sezoni 2009/10, kada je na klupi sedeo čuveni Vladimir Petrović Pižon. Međutim, posle jesenje titule, krenulo je sve nizbrdo. Poraz u Kragujevcu od Metalca Pižona je koštao radnog mesta, a Ratko Dostanić je u nastavku sezone ostao bez titule, ali sa osvojenim Kupom.
Slična stvar i u Partizanu. Teško je naći nekoga ko bi seo na “užarenu” fotelju ovih godina. Pa su tako crno-beli pokušavali sa Baticom Mirkovićem, Gordanom Petrićem, Igorom Duljajem, Albertom Nađem….
Albert Nađ na klupi Partizana (Foto: Starsport)
Niko od legendi kluba nije uspeo da vrati Partizan na put sa kojeg je sišao pre sedam godina. Došao je u klub ovog leta jedan od omiljenih trenera kod “grobara”, Aleksandar Stanojević, ali je i on loše krenuo u sezonu.
DALEKO OD EVROPE
Crveno-belih u Evropi nije bilo punih 10 godina. Za nekadašnjeg evropskog i svetskog šampiona i previše. Ispadala je Zvezda tih godina od raznih amaterskih ekipa.
Bilo je i jednom na korak do Evrope, ali se onda dogodila čuvena utakmica sa Bordoom. Nije bilo lako “delijama” tih godina, dok su Evropu mogli da gledaju samo na televizoru.
To se sada okrenulo. Pa je Zvezda u periodu od 2017. do 2024. godine, svaku sezonu igrali Ligu šampiona ili Ligu Evrope. Sa napomenom da je u najelitnijem takmičenju ovog leta obezbedili četvrto učešće.
Nije Partizan baš toliko u kanalu kada su evropska takmičenja u pitanju, ali šta da kažemo posle debakla ovog leta? Krenuli su od kvalifikacija za Ligu šampiona, pa nisu uspeli da dođu ni do Lige konferencije.
Crno-beli su poslednji put igrali u grupnoj fazi upravo najnižeg evropskog takmičenja 2022. godine, kada je na klupi sedeo Gordan Petrić. Uspeo je “parni valjak” tada i da prođe grupu, pre svega zbog sjajnog Dijabatea, ali je onda usledio debakl u nokaut fazi od Šerifa iz Tiraspolja.
Igrao je Partizan Evropu sa Đukićem i Stanojević, ali poslednje dve sezone je daleko od nje. To mnogo utiče na finansijsko stanje u klubu, što povlači i sve druge stvari.
“DELIJE” BRANILE KLUB NA STADIONU
Složićemo se da se Partizan i Zvezda iz spomenutih perioda ne razlikuju mnogo. Ipak, ima jedna. I to veoma bitna stvar.
Kada je klub bio u katastrofalnoj finansijskoj i svakoj drugoj situaciji. Kada nije bilo trofeja i kada je Zvezda igrala možda i najlošiji fudbal u svojoj istoriji, iza nje su stajali navijači.
Svih tih godina veliki broj navijača dolazio je na “Marakanu”. Sa jedne strane bodrio je svoje miljenike, a sa druge strane borio se protiv rukovodstva kluba koji je Zvezdu tih godina doveo do dna.
Sada vidimo da Partizan to nema. Najvatrenije pristalice kluba su drugu sezonu u nizu odlučile da bojkotuju utakmice na domaćem terenu. To je njihov vid borbe protiv uprave kluba. To je u redu, svaka borba zaslužuje poštanje.
Mada, ako sagledamo stvari realno, to Partizanu ništa nije donelo. Ni fudbalerima podršku, a ni rukovodstvu kluba bilo kakav pritisak da bi se odlučili za odlazak iz Humske ulice.
Na “Marakanu” je tih godina znalo da dođe i po 50.000 ljudi na običnu prvenstvu utakmicu, dok je na stadionu Partizana svih ovih godina prosek oko svega par hiljada, ako je uopšte i toliko.
Teško da Partizan bez jake južne tribine i velike podrške navijača može da krene u napred. Imamo priliku da vidimo kako se košarkaški klub lavovski bori sa najvećim evropskim timovima zahvaljujući prepunoj Areni iz meča u meč.
Partizan sve više liči na najlošiju Zvezdu u istoriji, a rešenje za izlazak iz krize mogao bi upravo da pronađe na primeru iz komšiluka. Za to je potrebna ozbiljna reorganizacija i resetovanja svega u Humskoj.
