Poseban i uspešan spoj su Vojvodina i Nenad Lalatović. Barem je tako pokazao drugi mandat temperamentnog stratega na klupi novosadske “stare dame, u periodu od juna 2019. do maja 2021. godine. Vratio se popularni Lalat na mesto uspeha i u sredu u prostorijama “Fudbalskog centra Vujadin Boškov” promovisan je kao novi-stari trener novosadskog superligaša.
LŠ ZA FUDBALERKE: Mančester siti – Barselona (21:00), a kvota naše kladionice na igru 4+ je 1.98.
Počeo je tako i zvanično treći čin Lalatovića kao stratega novosadskog velikana. Moglo bi da se kaže kao u popularnoj pesmi Beti Đorđević pod nazivom “Počnimo ljubav ispočetka”, uz veru svih u “Srpskoj Atini” da će ovaj mandat da bude uspešniji i od prethodnog.
Podsetimo, te 2020. godine Lalatović je Voši doneo trofej Kupa, drugi u istoriji. Sada je cilj isti, uz dodatak da Lalatović kao trener koji ima najveći broj pobeda u istoriji Vojvodine (76) želi s “lalama” da napadne i drugo mesto na tabeli Superlige, što bi trebalo da bude podloga za narednu sezonu u kojoj Voša nastoji da se umeša ozbiljno i u borbu za šampionski naslov.
Jasno je da su očekivanja svih vojvodinaša izuzetno velika. Vojvodina je finansijski stabilan klub, poseduje kvalitetne pojedince i ima sve preduslove da stremi ka vrhu, ali nedostaje ono što se jedino meri, a to je rezultat. Uveren je prvi čovek Vojvodine Dragoljub Zbiljić da će Lalatović ubrzo da posloži sve kockice i da će da krene niz uspešnih rezultata. Postavlja se pitanje na čemu Novosađani sa novim strategom mogu da temelje optimizam, a razloga i te kako ima. Izdvojićemo barem tri koja bi mogla da se smatraju prednostima Lalatovića u odnosu na neke prethodnike na klupi Vojvodine.
LALATOVIĆ JE VELIKI MOTIVATOR
Na prvom mestu svakako jeste motivacija. Opšte je poznato svim ljubiteljima domaćeg fudbala, pa čak i onim koji ne prate toliko Superligu, kakav karakter ima Nenad Lalatović. Ako u Srbiji kažete temperamentni stručnjak, ne treba da objašanjavate na koga mislite. To je uz stručno znanje uvek veliki plus za svakog trenera jer je jako važno da ume da razdrma svlačionicu u momentima u kojima je ekipa u stanju hibernacije.
Čini se da je upravo to nedostajalo nekim Lalatovićevim prethodnicima. Na primer Milan Rastavac, Radoslav Batak, pa onda i Božidar Bandović nisu pronalazili načine da podignu tim na pravi način na psihološkiom planu kada bi došlo do krize, pa su se njihove misije završavale rastankom. Rastavcu su glave došli remiji, Bataku vrtoglavi pad ekipe posle eliminacije iz Evrope, a iz istog razloga je smenjen i Božidar Bandović, koji posle eliminacije od Ajaksa (kada se Voša pokazala u dobrom svetlu) nije uspeo da vrati ekipu na pravi kolosek, pa je neuspeh protiv Maribora u Ligi konferencije predstavljao “kap koja je prelila čašu”.
Voša jeste u pobedničkom raspoloženju otišla na reprezentativnu pauzu i to posle ubedljivog trijumfa nad Spartakom u gositma (4:0), ali pred Lalatovićem je zadatak da ih motiviše da nastave da pobeđuju u kontinuitetu, kako bi se što pre vratili u sam vrh tabele.
VEOMA DOBRO POZNAJE DOMAĆI FUDBAL
Drugi razlog zbog kojeg Novosađani mogu da s pravom očekuju bolju igru i ujedno uspešne rezultate jeste to što je na klupu došao čovek koji jako dobro poznaje stanje u Superligi. Praktično celu trenersku karijeru Lalatović je proveo u domaćem fudbalu, pa je tako u kontinuitetu deo ili svedok dešavanja u našem fudbalu.
Teško da postoji još neki trener u elitnom rangu koji toliko dobro poznaje dušu srpskog fudbala. To je još jedan preduslov za uspeh. Možda je i taj segment nedostajao za uspešniji mandat pomenutih stratega, koji su pre Lalatovića sedeli na klupi Vojvodine. Posebno se to odnosi na Bandovića kojem je posao u Vojvodini bio prvi trenerski u našoj zemlji, slično kao i pre toga Ranku Popoviću koji se vratio u domaći fudbal posle čak 15 godina. Nema dileme da im je bio potrebno vreme da se prilagodi na ovaj stil i način rad odnosno na srpski fudbal u celini sa svim svojim specifičnostima.
OSEĆA GRAD I KLUB
Svaki trener koji je sedeo na klupi Vojvdiine znao je da kaže da je na klupi velikog kluba i da je svestan pritiska navijača i fudbalske javnosti u Novom Sadu. Postavlja se pitanje da li su zaista svi prethodi treneri bili toga i svesni jer generalno u Srbiji nema previše strpljenja kod navijača. Možda su ih i iznenadili zvižduci sa zapadne strane stadiona (kao najmanje tolerantne) posle nekih bledunjavih izdanja.
To je opet donekle usko povezano sa prethodno kazanim o specifičnosti koji nosi fudbal u Srbiji. Jasno je da Lalatović kao malo ko poznaje sredinu u koju je stigao i da zna kakav je pritisak navijača. S obzirom na to da mu je ovo već treći mandat u istom klubu, a četvrti u Novom Sadu (kratko je vodio i novosadsku Mladost GAT), nema dileme da je reč o strategu koji oseća i klub i grad. Uostalom i živi u Novom Sadu.
Naravno ovo su neki faktori koji mogu da se tretiraju kao svojevrsne prednosti Lalatovića po dolasku ili, bolje da se kaže, povratku u tabor “stare dame”, a koje opet ne moraju ni da znače previše. Međutim, zaista se čini da postoji neka jaka spona uspeha na relaciji Lalatović – Voša. Sud o svemu će da daju rezultati, a da oni dolaze s novim trenerom veruju i oni najmanji optimisti u Novom Sadu.
Ipak, nije slučajno Lalatović trener Vojvodine sa najvećim brojem pobeda, a do Nove godine mogao bi da postane i kormilar sa najvećim brojem mečeva na klupi kluba jer je trenutno ispred njega po tome paramteru samo legendarni Branko Stanković koji ima 14o mečeva. Lalatović je trenutno na 131, a s obzirom na to da do kraja ove kalendarske godine predstoji još devet ligaških mečeva plus utakmice u Kupu Srbije, evidentno je da će novi strateg “lala” da obori taj rekord i upiše se u istoriju novosadskog velikana.