Proslavio se igrama u nacionalnom timu.
Bivši reprezentativac Hrvatske, Mario Kasun, kaže da je igranje za nacionalni tim kod njega bilo gubljenje vremena!
Prema njegovim rečima, kada selekcija Hrvatske ili njene ekipe u evrokupovima ispadnu, navija za predstavnike Srbije, Slovenije ili Bosance.
Prisetio se bivši košarkaš Evropskog prvenstva 2009. godine, tada je sa reprezentacijom zauzeo šesto mesto. Posle silnih kritika nakon toga takmičenja nekadašnji centar Orlanda, Barselone i Efesa je završio reprezentativnu karijeru.
– Imao sam veliku želju da igram te 2009. godine s Nikolom Vujčićem, dominirali smo Evropom, a na tom smo prvenstvu proveli samo sedam minuta zajedno na terenu. Jasmin Repeša je vodio na Evrobasket osam centara. Kakve to veze ima sa životom? Ne želim uopšte da ulazim dublje u tu priču. Se*e mi se od nje. Reprezentacija je za mene bila najveće gubljenje vremena. Boli njih k***c danas za mene, gde sam, od čega živim i imam li šta da jedem – rekao je Kasun.
On je potom dodao:
– Bilo je lepo igrati za Hrvatsku, bila mi je čast. Ali svaku sezonu dolaziš povređen i samo vučeš tu povredu jer nemaš vremena da se oporaviš. Onda te neko nakon takve patnje proziva da se ne boriš dovoljno za Hrvatsku. Ružno. Tri godine sam bio prvi centar reprezentacije. Otišao sam jer nisam hteo da slušam neke balavce, kretene, sinove trenera da dobacuju. Što meni to treba? Suspendovali su me na početku karijere na četiri godine. Pa zašto sam igrao za Hrvatsku? – istakao je bivši košarkaš za „Indeks“.
Ne libi se da prizna kako navija za Srbe, Slovence i Bosance u evropskim takmičenjima, gde nema Hrvatske:
– Nemam nijedan klub za koji navijam. Sve sportove volim da pratim i navijam za naše reprezentacije. I kad naši popu*e, onda navijam za komšije – Slovence, Bosance, Srbe. Nisam fanatik kao pre, znao sam da se sekiram kad bismo izgubili. Bio sam sportista, poraz je deo sporta.
Tokom igranja u Efesu govorio je kako nijedan klub nema navijače, kao što su Partizanovi „grobari“ ili Zvezdine „delije“.
– Pa to je istina. Partizan i Crvena zvezda imaju najbolje navijače u košarci. Ne govorim to samo ja, nego celi svet. Imao sam priliku nedavno da odem na na utakmicu u Beograd s prijateljem. Ti ljudi mene više poštuju kao sportistu nego u Hrvatskoj. Priče o ratu, ustašama, četnicima, to su priče za malu decu. Ako voliš sport, poštuješ svakog sportistu iz bilo koje države. Srbi imaju tradici i zato su tu gde jesu. Da li treba da kažem da su najbolji navijači u Zadru? Tamo su me udarili zastavom u glavu u Jazinama. Kad si na terenu protiv Zvezde ili Partizana, čak i ne doživiš atmosferu toliko dobro kao kad si na tribinama. Takvo nešto ne postoji u svetu.
Osvrnuo se i na najbolje igrače današnjice sa Balkana, Nikolu Jokića i Luku Dončića, asove Denvera i Los Anđeles Lejkersa.
– Dobio je priliku da igra košarku na svoj način. Jokić i Dončić su sjajni talenti, ali fizički nisu kao što su pre bili Džordan ili već Alonzo Morning. Jokić je napravio je*nu karijeru, igra u vremenu u kojem centri nisu tako dominantni kao nekad. Ne bih ni hteo da znam kako bi bilo igrati protiv Hakima Oladžuvona, Dejvida Robinsona, Patrika Juinga… Jokić je jedan od milion, ali nema toliko jaku konkurenciju. Dončić i on se sprdaju s NBA ligom, ali takmičenju pada kvaliteta i gledanost. Postaje negledljivo jer se danas daju ogromni ugovori talentima na sam potencijal. Pre si morao da zaslužiš i zaradiš velik ugovor. Puno tih igrača potpiše ugovor i nikad od njih ništa ne bude.
Tokom aktivnog igranja, najteže je izlazio u duelima protiv Nikole Pekovića, nekadašnjeg centra Partizana i Minesote:
– Dok je bio mlađi u Partizanu, a ja u Barseloni, zaustavio sam ga na šest poena. Pobedili smo ih tada. Ali Pekovića kasnije nisi mogao pomeriti. Čuvao sam u NBA ligi Šekila. quillea. On se do plej-ofa ne trudi previše pa se moglo nekako igrati protiv njega. S Pekovićem – ma kakvi. Nisi mogao da ga pomeriš. Nemoguća misija. Kad se vratio iz NBA lige, ja sam bio u Zagrebu. Ubacio mi je 30 poena, a ja 20 – zaključio je Mario Kasun.
