VRŠAC je do pre petnaestak godina bio prepoznatljiv kao grad košarke. U njemu su stasavale brojne generacije reprezentativaca Srbije, među kojima su i neki od nosilaca igre današnjeg nacionalnog tima. Sve su to, međutim, bili klinci „sa strane“, koje je talenat za igru pod obručima dovodio u čuvenu školu tadašnjeg KK „Hemofarm“. Vrščani tu nisu imali mnogo prostora da dođu do izražaja.
Na završnom turniru na Zlatiboru, na kom su se, pod okriljem KSS, nadmetali regionalni timovi sa najboljim igračima do 14 godina, Relja je, kao predstavnik Vojvodine, proglašen za MVP turnira. Za neke je ta nezvanična titula najboljeg u Srbiji bila iznaneđenje, a za njega i njegov klub samo potvrda višegodišnjeg truda i odricanja.
-Iza Reljinog talenta stoje neverovatan rad i želja za pobedom. Ne voli da gubi i to je ono što ga vodi napred. Ove godine je igrao čak tri lige, sa svojom i sa dve starije generacije. Protiv vršnjaka je prosečno beležio 30 poena po meču, a u ostala dva takmičenja po 20. Siguran sam da je pred njim svetla budućnost i zato ćemo nastaviti zajedno predano da radimo i da usmeravamo tu njegovu energiju na pravi put – kaže trener Ervin Vit, koji poslednje tri godine sa posebnom pažnjom brusi njegov talenat i karakter.
-Gura me ljubav prema sportu i zbog toga mi ništa nije teško. Čim se vratim iz škole, uradim domaći i učim, a posle se posvećujem košarci. Svakog dana idem i na basket sa drugarima, u parkiću na Vojničkom trgu. Mnogo radim na sebi, jer želim jednog dana da postanem reprezentativac Srbije i igrač Partizana. Naravno, voleo bih da igram i u NBA – kaže ovaj talentovani dečak, kom su, zbog karaktera i igračkih sposobnosti, uzori Kobi Brajant i Novak Đoković.
U ovoj priči presudna je i bezrezervna podrška porodice. Otac i majka Zorana ga ne forsiraju, već samo prate njegove želje i nesporni talenat. Zadovoljni su, kažu, što je shvatio da se trud uvek isplati i što daje lep primer svojim mlađim sestrama Mili i Veri.
SNAŽAN PRODOR
MLADI, A USPEŠNI
