Samanta Fabris, jedna od najpoznatijih hrvatskih odbojkašica svoje generacije, stavila je tačku na reprezentativnu karijeru posle čak 17 godina. U velikom intervjuu govorila je o najvažnijim momentima iz svoje karijere, problemima hrvatske odbojke, ali i iskustvima iz perioda koji je provela u Rusiji.
Posebnu pažnju privukao je njen osvrt na razliku između srpske i hrvatske odbojke. Fabris je pokušala da objasni zbog čega Srbija već godinama ostvaruje kontinuitet na velikim takmičenjima, dok Hrvatska ne uspeva da se vrati na nivo na kojem je nekada bila.
Govoreći za „Sportcast by Paola“, hrvatska reprezentativka izdvojila je odnos prema radu i trenerskom kadru kao jednu od mogućih razlika.
– Gde god da dođem, gotovo uvek naiđem na nekog trenera iz Srbije. Imam utisak da su jednostavno prodorniji i da ih ima više. Njihove reprezentacije se često vraćaju sa medaljama, a takvi rezultati onda privlače i veći broj dece u odbojku – rekla je Fabris.
Prema njenim rečima, uspesi srpskih selekcija imaju širi uticaj, jer podstiču mlađe generacije da se zainteresuju za ovaj sport.
– Devojčice tamo imaju više motivacije da počnu da treniraju odbojku. Hrvatska već neko vreme ne osvaja medalje kao ranije, iako mislim da imamo dovoljno potencijala da budemo mnogo bolji – dodala je.
HRVATSKA ODBOJKA
Fabris se osvrnula i na način rada u hrvatskoj odbojci i mogućnost da se više uči od stručnjaka koji dolaze iz drugih sredina.
Kao primer navela je period kada su hrvatsku reprezentaciju vodili poznati italijanski i turski treneri Danijele Santareli i Ferhat Akbaš. Smatra da je njihovo iskustvo predstavljalo dragocenu priliku za domaće trenere.
– Santareli i Akbaš su ljudi koji su osvajali velike trofeje. Zato mi je bilo neobično što je samo nekolicina trenera dolazila da pogleda naše treninge. Ne moraš da prihvatiš baš sve što neko radi, ali ako imaš mogućnost da učiš od vrhunskog stručnjaka, zašto to ne iskoristiti? – rekla je Fabris.
Kako je objasnila, strani treneri su bili spremni da putuju i izdvoje novac kako bi pratili rad uspešnih stručnjaka.
– Naših trenera je bilo veoma malo, dok su dolazili ljudi iz Poljske i drugih zemalja. Plaćali su put i dolazili da vide kako rade ti treneri, beležili stvari i možda kasnije nešto od toga primenili. U ovom poslu se uči čitavog života. Dobro je upoznati drugačije metode i proširiti vidike, jer bi nam to sigurno koristilo – istakla je hrvatska odbojkašica.
ISKUSTVO IZ RUSIJE
Fabris je tokom intervjua otkrila i detalje iz vremena koje je provela u Rusiji. Posebno joj je ostala u sećanju atmosfera u kojoj su sportistkinje morale da vode računa o tome šta govore.
Kako je ispričala, igračicama je bilo jasno stavljeno do znanja o kojim temama ne smeju da razgovaraju.
– Živele smo prilično normalno, ali smo dobile spisak reči koje nije trebalo da izgovaramo. Među njima su bile reči poput rata, Ukrajine i Putina. Nije bilo poželjno da ih koristimo ni u porukama ni u javnosti. Na taj način su nas kontrolisali – rekla je Fabris
Dodala je da su joj saigračice govorile kako se o tim temama gotovo nije razgovaralo ni u ruskim medijima.
– Nisam mnogo gledala televiziju, pa nisam ni mogla da znam kakva je njihova slika svega što se dešava. I same Ruskinje su govorile da se na televiziji stvari prikazuju drugačije – navela je.
Fabris je Rusiju napustila nekoliko meseci kasnije, iako je imala ugovor i za narednu sezonu. Rat i međunarodne sankcije promenili su situaciju, a dodatni problem predstavljalo je slabljenje ruske valute.
– Imala sam ugovor za još godinu dana, ali su nakon uvođenja sankcija stvari počele da se menjaju. Rublja je dosta izgubila na vrednosti, a iz kluba su nam rekli da više ne mogu da garantuju ono što je bilo dogovoreno i da ne znaju kako će se situacija razvijati. Na kraju smo se razišli – objasnila je.
KRAJ REPREZENTATIVNE KARIJERE
Jedan od najemotivnijih delova razgovora odnosio se na odluku da posle 17 godina završi reprezentativnu karijeru.
Fabris je govorila o poslednjem nastupu za Hrvatsku, slušanju himne, brojnim povredama koje su obeležile njenu karijeru i trenutku kada telo više ne može da prati želje sportiste.
Ipak, od odbojke se nije u potpunosti oprostila. Planira da odigra još jednu klupsku sezonu, a kao narednu destinaciju izabrala je Kinu.
Tokom karijere igrala je u više zemalja, uključujući Italiju, Rusiju, Tursku i Kinu, delila teren sa nekim od najboljih odbojkašica sveta i prošla kroz različite sisteme rada.
Sada, nakon 17 godina u hrvatskom reprezentativnom dresu, Fabris se nalazi pred novim poglavljem, ali iskustva koja je stekla tokom bogate karijere ostaju deo priče o jednoj od najuspešnijih hrvatskih odbojkašica svoje generacije.
Čitav intervju sjajne Samante možete pogledati na OVOM linku.
