Očekivano ili ne, tek Svetislav Pešić juče se oprostio od selektorske funkcije na kojoj je proveo prethodne tri godine i time označio početak potrage za novim. Već sada se licitira sa nekoliko imena, ali jedno bi posebno trebalo razmotriti iz više razloga – Ognjen Stojaković.
PARAGVAJ Od 23.30 Sol De Amerika dočekuje Libertad. Verujemo u Santa Krauza i Kardoza, kvota na “dvojku” je 1.60.
Istina, u odnosu na ostale, od strane javnosti i medija već kandidovane trenere (spominju se Saša Obradović, Saša Đorđević, Darko Rajaković, Dušan Alimpijević, Dejan Radonjić…), Ognjen Stojaković nema iskustva u samostalnom vođenju seniorske ekipe, ali ono što ima u svom košarkaškom CV-u u pogledu rada u ozbiljnim organizacijama i stečenog iskustva ga i te kako kvalifikuje za ovaj “oglas“.
Momak rođen u Beogradu pre 43 godine svoju trenersku karijeru počeo je u zemunskoj Mladosti, potom je sedam godina krčio svoj put kroz sistem FMP-a i Koledža Beograd, da bi se onda 2013. obreo “preko bare“ i započeo svoju odiseju u organizaciji Denver Nagetsa, krenuvši kao mnogi kasnije veliki treneri od pozicije video koordinatora (ljubiteljima košarke je dobro poznata slika Erika Spolstre sa iz video sobe Majmi Hita i nju sada spominjem čisto ilustracije radi), a trenutno je na poziciji pomoćnog trenera u stručnom štabu Majka Melouna. Pored tih zvaničnih funkcija, reč je o čoveku za koga najbolji košarakaš sveta Nikola Jokić kaže da je jedan od bitnijih ljudi u njegovom košarkaškom razvoju, konkretno mislivši na američki period koji traje evo gotovo već deceniju.
Od prošlog leta, odnosno pred Svetsko prvenstvo 2023. u Manili, Ognjen Stojaković postao je deo stručnog štaba nacionalnog tima Srbije i taj poziv doskorašnjog selektora Pešića je u intervjuu za Mozzart sport opisao kao “ispunjenje dečačkog sna da bude deo reprezentacije“, a već tog prvog leta iz senke, ali krucijalno doprineo je da budemo napadački verovatno i najbolja ekipa na turniru, koji smo kasnije završili sa srebrnom medaljom oko vrata.
Stručni štab reprezentacije Srbije, Stojaković drugi sa desne strane (FOTO: KSS)
Iako je njegov odnos sa Nikolom Jokićem godinama provedenim zajedno podno Stenovitih planina Kolorada došao u stadijum “veoma bliskog prijateljstva“, ovaj duo je prvi put zajedno pod zastavom Srbije radio tek ovog leta (iako su mnogi Ognjenovo angažovanje u stručnom štabu prošleg leta “čitali“ kao siguran dolazak i Jokića). Rezultat znamo ali nije zgoreg ponoviti ga i u ovim redovima – treće mesto na Olimpijskim igrama u Parizu, bronzana medalja, sjajna košarka i 37 minuta bolji rival od (po mnogima) nikad jačih Amerikanaca u polufinalu.
Da bude potpuno jasno, to je bio i zauvek će ostati pre svega timski uspeh igrača i ljudi koji su tim opsluživali, ali ne može i ne sme proći nezapaženo kako je dobro, kako je kvalitetno iskorišćeno prisustvo ovako dominantnog Nikole Jokića, pre svega u napadu ali Boga mi i u odbrani, i koliko smo “Nagets začina“ videli i osetili tu, a jedan od glavnih kuvara bio je i Coach Ogy kako ga znaju sa one strane Atlantika.
Naravno da je jako teško, pa i nezahvalno govoriti javno o stvarima koje su više poznate i koje se mogu čuti u košarkaškim krugovima, te je sve to i teško merljivo. Ali simptomatično jeste to, da je od kada je Ognjen postao deo stručnog štaba seniorske selekcije Srbije, naša igra na velikim takmičenjima postala je bolja i modernija, a iskorišćenost “prime Jokića“ najbolja moguća (kako je to izgledalo na Evropskom prvenstvu 2022. godine u meču protiv Italije dobro je svima poznato). Ili sažeto i u glavu rečeno – od dolaska Stojakovića trener Pešić je počeo mnogo više da sluša i čuje glasove pomoćnog osoblja, te je i rezultat bio znatno bolji nego onaj u Berlinu.
Ognjen Stojaković i Nikola Jokić u opremi Denver Nagetsa (FOTO: Beta/AP)
Ono što takođe nije zanemarljivo je odnos koji je Stojaković tokom dva leta u nizu ostvario sa reprezentativcima, gde svi do jednog sa kojima sam imao priliku da popričam hvale njegov pristup i način rada, što ne čudi ako znamo da je dobar deo svoje NBA karijere proveo upravo u sektoru za razvoj igrača. A treba istaći da je sa dobrim delom igrača koji su sada deo državnog tima Ognjen radio u nekom periodu u mlađim kategorijama u Beogradu – Vasa Micić (doveo ga u FMP iz OKK Beograda!), te Filip Petrušev, Vanja Marinković, Dušan Ristić…
Košarkaška reprezentacija Srbije je sada na novom početku, i to je potpuno jasno. Pred nama je novi olimpijski ciklus čiji bi krešendo trebalo da budu igre u Los Anđelesu 2028. Međutim, Srbija što se tima tiče, ima i te kako dobru osnovu i grupu momaka koja je stvorila neverovatnu timsku hemiju, o čemu je Ognjen govorio neposredno pred put u Pariz, a najaviše zasluga u selektiranju iste naravno ide na adresu Svetislava Pešića. Sada nam je zato i potreban kontinuitet i novi rast te oformljene ekipe, te je logično rešenje da taj posao preuzme neko ko je iznutra učestvovao u njenom uzdizanju.
Da li bi bilo rizično postaviti na mesto selektora tako mladog trenera? Verovatno bi, ali Srbiji u ovoj novonastaloj situaciji (ne treba nipošto zanemerati “igre“ oko izbora u Savezu i dolazak novog predsednika i cele upravljačke garniture posle povlačenja Saše Danilovića) kao hleb nasušni treba neko ko je na istoj liniji sa igračima, neko ko ih razume, neko ko do njih može da dopre a ko je pak deo moderne košarkaške ere, neko ko ima višegodišnje iskustvo rada u najjačoj ligi sveta, te neko ko je, informacije radi, najuspešniji trener sveta u prethodnih 15 meseci! (NBA titula sa Denverom, pa srebro na SP i bronza na OI). Pa zašto onda da se ne nastavi lep niz, i njegov lično ali pre svega nama toliko dragih košarkaških “orlova“?
