Vrhunski sportisti u najvećem broju slučajeva podrede školovanje bavljenju sportom. Pa, kako se kome posreći, tokom i posle karijere. Ima ipak i drugačijih primera.
Naša kladionica nudi kvotu 1.85 da će na meču Hjuston – Nju Orleans biti ubačeno više od 217 poena.
Košarkaš kraljevačke Sloge Miloš Dugalić ima nepune 22 godine i diplomu inženjera aerodinamike stečenu u Americi. I pored važnog životnog “papira”, odlučio je da se vrati i da igra košarku u Srbiji.
– Došao sam da vidim kako je ovde i da igram košarku. Igrao sam košarku na Illinois Institute of Technology u Čikagu pet godina. Kada sam završio fakultet pružila mi se šansa da nastavim da se bavim sportom koji volim ili da radim u struci. Odlučio sam da ima vremena za posao u sferi mašinstva i aerodinamike, čije master studije sam završio. Nije mi bilo teško da se odlučim i otvorila mi se prilika da dođem u Srbiju, Leskovac i ekipu Zdravlja – rekao je Dugalić za zvanini sajt KLS.
PRVO U LESKOVAC
Otac mu je nekadašnji džudista iz Studenica, a majka bivša rukometašica iz Smedereva. Leskovac je ipak bio potpuno nova sredina.
– Odigrao sam sezonu, radio sam, trudio se. To mi je bila prva šansa koja mi se otvorila, jer realno, u Americi je malo teže kada završiš sa fakultetom, nija kao u Evropi da igraš u klubovima. Tamo imaš ili G league ili NBA. To je vrhunski nivo i tu nije lako igrati. Morao sam odnekud krenuti da bih jednog dana stigao do tamo, korak po korak. Leskovac je dobra sredina, ljudi su sjajni, dobro su me prihvatili, a hrana je fenomenalna. Jedina loša stvar je što smo ispali iz lige, ali to je košarka, sport, dešava se.
Sledeća stanica bila je Kraljevo.
– Ovde je već druga priča. Imam rodbinu u Studenici, odakle mi je otac, a u Kraljevu mi žive tetka, teča i braća, sa kojima provodim dosta vremena. Brzo sam se privikao, što nije problem kada si okružen dobrim ljudima – u svlačionici, na terenu, ali i van njega. Pitate me za hranu? Uh, ovaj kraj je poznat po sirevima i kajmaku koliko sam upoznat. Sviđa mi se i to, ali ako moram da biram, ja bih neki balans leskovačkog roštilja i sireva.
Miloš Dugalić (Foto: KLS/Ivica Veselinov)
Sloga nije dobro počela sezonu. Međutim, kako takmičenje odmiče, sve je bolja.
– Mi kao ekipa igramo dobro. Ima lošijih utakmica, naravno, ali igramo sve bolje i to je najbitnije. Teška je sezona, jer KLS je dosta jača od drugih liga u regionu. Vidim to na utakmicama, kako se i naši i protivnički treneri trude da dobro pripreme utakmice. Jako mi je lepo raditi sa trenerom Sašom. Dao mi je priliku, dao mi je slobodu i svi igrači od njega imaju vetar u leđa, što je jako važno. Ako nešto pogrešimo na utakmici, ne moramo da se okrećemo ka klupi da čujemo šta će nam reći, jer već znamo šta traži od nas. Kada pogreši vrati se što pre u igru da ispraviš grešku.
SRPKINJE SU LEPŠE, ALI…
Birao je, u estetskom smislu, između Srpkinja i Amerikanki.
– Svako ima svoju lepotu. Ako moram da biram, mislim da su Srpkinje lepše. I voleo bih da nađem devojku ovde, da ostanem uz naš narod. Ali da nju povedem sa sobom u Ameriku jednog dana.
Dodaje da mu Amerika nedostaje.
– Tamo mi je porodica, sestra. Tamo sam odrastao i navikao se na ondašnji stil života. Život u Srbiji i Americi je generalno totalno drugačiji. Sve što je ovde dobro, loše je tamo i obrnuto.
Otkrio je i kako provodi slobodno vreme.
– Volim da spavam mnogo, da igram igrice i provodim vreme sa drugarima. Van sezone sam počeo da idem na golf, na bazene, da provodim što više vremena vani. A kada sam u Americi tokom leta, najdragoceniji su mi trenuci kada igram fudbal sa ocem – rekao je Miloš Dugalić.
