VESLANjE je jedan od retkih sportova koji može da se pohvali da je od početka na Olimpijskim igrama. Prve medalje podeljene su na prvim 1896. u Atini. Ali, samo za muškarce. Dame su svoju priliku da se iskažu čekale 80 godina, sve do 1976, kada su se debitovale na Igrama u Montrealu.
Zato će se u kanadskoj metropoli, 31. jula i 1.avgusta ove godine, u organizaciji kvebečkog udruženja Aviron (AQA) na mestu gde su održana takmičenja u parku Žan-Drapo, obeležiti pola veka od prvog učešća veslačica na Olimpijskim igrama. Očekuje se dolazak olimpijaca iz više zemalja, a takmičiće se i master veslači.
Ali, prvo učešće na Igrama nije značilo i potpuno ravnopravnost žena i muškaraca. Dame su se u kanadskoj metropoli takmičile u šest disciplina, skifu, dubl skulu, dvojcu bez kormilara, četvercu sa kormilarom, četvercu skulu, osmercu,a staza je bila duplo kraća od muške – 1.000 metara. U konkurenciji 205 devojaka dominirale veslačice Istočne Nemačke, koje su u svakoj disciplini osvojile medalju, od toga četiri zlatne u skifu (Kristina Šelbuh), četvercu, četvercu skulu i osmercu. Iza Nemica bile su Bugarke sa dva zlata u dubl skulu i dvojcu…
Veslačice su na produženje staze na 2.000 metara čekale sve do Barselone 1992.godine, a tek na Igrama u Tokiju 2021. dočekale su punu ravnopravnsti, jer su se konačno takmičile u istim disciplinama kao i muškarci.
– Olimpijske igre 1976. za mene nisu bile samo Igre, već životno iskustvo – priča za sajt Svetske veslačke federacije Gajlejn Bernije, koja je tada kao članica kanadskog četverca zauzela osmo mesto. – Same Igre bile su nešto posebno. U početku mi je bilo žao što nisam otputovala u drugu zemlju ili grad na Igre, ali sam vremenom počela da cenim domaće olimpijsko iskustvo. Često idem na Olimpijski stadion i svaki put kada odem tamo vidim svoje ime na velikoj tabli sa imenima svih kanadskih reprezentativaca, što me čini veoma ponosnom. Tokom Olimpijskih igara grad je bio lud, bilo je toliko stvari za raditi, gužva je bila svuda.
Bernije je za worldrowing.com priznala da ona i njene drugarice, nisu shvatale značaj prvog učešća veslačica na Olimpijskim grama. Vremenom su shvatile da su se sve, ne samo osvajačice medalja, upisale u istoriju,
– Uticaj prvog učešća žena na Olimpijskim igrama promenio je razvoj veslanja, ne samo u Kvebeku, u Kanadi, već svuda u svetu. Otvorilo je svima nama vrata, bilo je kao iskra – naglašava Bernije.
Uostalom, Kanada je dobijanjem Igrama razvila i žensko veslanje. A to što su se takmičile na duplo kraćoj stazi devojkama nije smetalo.
– Nismo se osećale manje vrednim, već smo se osećale dobrodošlo – podvukla je za sajt Svetske veslačke federacije (FISA) Bernije, koja je u godini zlatnog jubileja deo organizacionog odbora za proslavu u Montrealu u znak sećanja na LOI 1976. i žensko veslanje na Olimpijskim igrama.
Prekretnica
Igre u Kanadi bile su prekretnica i za mnoge žene u svetskom veslanju. Mnogo su napredovale,bile na visokim funkcijama. Tako je Amerikanka Anita De Franc bila dva mandata potpresednica FISA i prva žena potpredsednica MOK. Amerikanku je nasledila Kanađanka Triša Smit, koja je trenutno predsednica Olimpijskog komiteta Kanade.
Iva i Jovana
SRBIJU su na Olimpijskim igrama dosada predstavljale u skifu Iva Obradović i Jovana Arsić. Obradovićeva je na Igrama 2008. u Pekingu bila 11, a Arsićeva je 2021. u Tokiju bila 15, a 2024. u Parizu 13.
Rukometašice uz košarkašice
MONTREAL neće da pamte samo veslačice, već i rukometašice i košarkašice. Naime, i one su se 1976. prvi put takmičile na Olimpijskim igrama.
Prvo zlato kod košarkašica osvojila je selekcija SSSR ispred SAD i Bugarske. Prve olimpijske pobednice kod rukometašica bile su igračice SSSR. Srebrom su se dičile Istočne Nemice, a bronzom Mađarice.
Osam medalja za Jugoslaviju
NA Igrama u Montrealu SFR Jugoslavija je osvojila osam medalja. Matija Ljubek je zadivio Jugoslovene sa zlatom i bronzom u kajaku jednokleku. Drugo zlato doneo je rvač Momir Petković. Srebrni su bili košarkaši, bokser Tadija Kačar, rvač Ivica Frgić, a bronzani Ace Rusevski i džudista Slavko Obadov.
