Srbija je ove godine još jednom potvrdila da je zemlja u kojoj borilački sport ima posebno mesto. Posle velikog UFC spektakla u Beogradu, na red dolazi još jedan globalni borilački brend – BKFC, organizacija koja je borbe bez rukavica pretvorila u jedan od najbrže rastućih fenomena svetske borilačke scene.
Pod vođstvom svetske MMA ikone i suvlasnika organizacije Konora Mekgregora, BKFC će 17. oktobra prvi put prirediti spektakl u Srbiji. Beogradska arena biće poprište borbi golim šakama, u kojima nema klasičnih rukavica iza kojih borci mogu da se sakriju, niti mnogo prostora za kalkulisanje. U specifičnom kružnom ringu domaći i regionalni asovi ukrstiće pesnice sa borcima iz svetskog BKFC karavana.
Među onima koji će pokušati da se nametnu na velikoj sceni biće i jedan od najboljih srpskih boraca Aleksandar Konovalov. Posle više od 300 borbi, četiri godine bez profesionalnog nastupa i tranzicije iz kik-boksa u klasični boks, Konovalov je pred novim izazovom – borbom bez rukavica.
U ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“, Konovalov govori o debiju u BKFC-u, nastupu pred domaćom publikom, prijateljstvu sa Veljkom Ražnatovićem, povratku posle duge pauze, prelasku iz kik-boksa u boks, ali i ambiciji da se ponovo domogne svetskog vrha.
Šta očekuješ od BKFC spektakla 17. oktobra u Beogradu?
– Očekujem spektakl. Borba bez rukavica je nešto novo za mene, ali borba kao borba nije. Ceo život sam pod pritiskom velikih mečeva i velikih takmičenja. Nastup u Beogradskoj areni pred domaćom publikom za mene ima posebnu težinu i motivaciju. BKFC je potpuno drugačiji sport. Borbe su agresivne, dinamične i nema mnogo prostora za kalkulisanje. To odgovara mom mentalitetu i mom stilu. Dolazim da napravim dobar meč, ali pre svega dolazim po pobedu – počeo je razgovor Konovalov.
Šta navijači mogu da očekuju od tebe?
– Mogu samo da im poručim da 17. oktobra očekuju Aleksandra Konovalova kakvog su navikli da gledaju – agresivnog, spremnog i željnog pobede. Dugo nisam imao priliku da se borim pred ovolikim brojem ljudi u svojoj zemlji i mnogo mi znači što će porodica, prijatelji i naši navijači biti tu. Obećavam da ću ostaviti srce u ringu. Ne interesuje me dosadan meč niti kalkulisanje. Idemo da napravimo spektakl i da Beogradska arena gori.
Veljko Ražnatović i ti ste dobri prijatelji, a nedavno ste boksovali u Ložionici. Kako gledaš na njega kao borca?
– Veljka poznajem dugo i pre svega ga cenim kao prijatelja i brata, ali isto tako veoma poštujem ono što radi kao sportista. Ozbiljno trenira, posvećen je boksu i iz godine u godinu napreduje. Ima karakter borca, a to je nešto što ne može da se nauči. Drago mi je što smo zajedno bili deo spektakla u Ložionici i mislim da on svojim nastupima doprinosi popularizaciji boksa u Srbiji.
Kako si se nosio sa činjenicom da četiri godine nisi boksovao? Po povratku si napravio i tranziciju iz kik-boksa u boks. Koliko je ona bila teška?
– Četiri godine bez meča je ozbiljan period za svakog borca. Međutim, iza mene je više od 300 borbi i ceo život sam u borilačkom sportu, tako da taj osećaj nikada potpuno ne nestane. Naravno, trebalo mi je vreme da ponovo uhvatim ritam i osetim ring. Prelazak iz kik-boksa u klasični boks nije jednostavan. Drugačija je distanca, gard, kretanje i način razmišljanja. Morao sam da izbacim neke automatizme koje sam gradio više od 20 godina. Odradio sam dva bokserska meča po povratku u ring i osećam da iz meča u meč izgledam sve bolje.
Šta je za tebe bilo teže – kik-boks ili boks?
– Teško je direktno porediti. Kik-boks je kompleksniji zbog mnogo većeg broja tehnika – ruke, noge, kombinacije i odbrana od svega toga. Boks je, sa druge strane, neverovatno detaljan sport. Nekome sa strane deluje da imaš samo dve ruke, ali upravo zbog toga su detalji dovedeni do savršenstva. Kretanje, tajming, uglovi, eskivaže, svaki centimetar pravi razliku. Posle toliko godina kik-boksa, boks mi je doneo novi izazov i upravo mi je to bilo potrebno.
Kakav je plan za napadanje titule prvaka sveta?
– Ne vraćam se u borilački sport da bih samo učestvovao. To nikada nije bio moj mentalitet. Želim najveće mečeve i želim ponovo da dođem do svetskog vrha. Ali idemo korak po korak. Sada mi je apsolutni fokus 17. oktobar i Beogradska arena. Prvo moram da pokažem šta mogu u BKFC-u. Posle toga želim da razgovaramo o narednim velikim mečevima i putu ka tituli. Ako budem radio ono što znam da mogu, verujem da će prilika za svetsku titulu doći veoma brzo.
Svojevremeno si sa polomljenim rebrom postao prvak sveta. Kako danas gledaš na taj period karijere?
– Kada danas razmišljam o tome, možda bih neke stvari uradio drugačije i pametnije, jer zdravlje sportiste mora da bude na prvom mestu. Ali tada za mene nije postojala opcija da odustanem. Imao sam polomljeno rebro, trpeo sam bol, ali sam znao zbog čega sam došao i šta želim. Postao sam prvak sveta i taj trenutak mi je pokazao koliko čovek može da izdrži kada mu je cilj dovoljno veliki. Takve stvari ostanu zauvek u čoveku i izgrade mentalitet koji kasnije nosiš kroz ceo život.
U Beogradu je nedavno održan i UFC događaj. To je pokazalo da Srbi vole borilačke sportove, a sada nas čeka i BKFC. Da li je ovo prelomni trenutak za njihovu popularizaciju u Srbiji?
– Apsolutno. Srbija je uvek bila zemlja boraca i imamo ogromnu publiku koja voli borilačke sportove. Imamo vrhunske borce u kik-boksu, boksu i MMA, ali je veoma važno da najveće svetske organizacije dolaze kod nas i da domaća publika dobije priliku da takve događaje gleda uživo. Veliki događaji pokreću i novu generaciju dece da uđe u sale i počne da trenira. Ako nastavimo da dovodimo velike organizacije i pravimo ozbiljne priredbe, verujem da će Beograd i Srbija postati jedno od važnijih mesta za borilački sport u ovom delu Evrope – poručio je Aleksandar Konovalov u razgovoru za „Novosti“.
