MAJA Ognjenović je odavno ispisalaistoriju ne samo srpske, nego i evropske i svetske odbojke. Neuništivakapitenka naše reprezentacije je bezbroj puta dokazala da su godine samobroj i da će najdraži dres nositi sve dok bude mogla da igra navrhunskom nivou. Proteklih dana i nedelja bila je u centru pažnje ne samonaše javnosti, jer je u Brnu i Istanbulu odigrala svoje deseto evropskoprvenstvo, na kojem je osvojila svoju sedmu medalju na šampionatimaStarog kontinenta. Bila je dvaput prvakinja Evrope, tri putavicešampionka i dva puta treća.
– Nisam ni sanjala, niti očekivala da će biti tolika vremenska distanca od kada sam sve počela – počinje priču za „Novosti“ Maja Ognjenović. – Srećna sam i jako ponosna, mada sam u par navrata imala nameru i želju možda da se povučem, kada sam mislila da je vreme za kraj, pa se eto ispostavilo da ipak nije. Ali, rekla sam i da nije bilo jednostavno vratiti se, koliko god da je reprezentacija nešto što stvarno osećam kao svoje. Nije bilo jednostavno, najpre zbog odgovornosti koju moja pozicija i uloga nosi, a onda i zbog toga što sam osetila neki blaži pritisak, možda i neku sumnju malu koja se javila. Kada se završilo ovako, to dođe kao neka nagrada, da je tako baš trebalo da bude.
Utisci sa šampionata Evrope na kojem je osvojeno treće mesto su se polako slegli, ali čuvena odbojkašica ne može da se otme utisku da je turnir sa 24 selekcije preglomazan.
– Osećam da je ranije bilo drugačije, setimo se da je na nekim prethodnim šampionatima konkurencija bila izuzetno jaka. Sada mislim da je ovoliki broj ekipa negativno uticao na kvalitet, jer ima puno reprezentacija, koje po meni još nisu dorasle i koje nisu na vrhunskom nivou.
Zato Maja oseća da je našem nacionalnom timu zbog toga bilo teško na završnim mečevima u Istanbulu.
– Mislim da je nama bilo otežano, koliko god da je u početku delovalo kao neka pozitivna stvar, da imamo laku grupu, da ćemo plasman u polufinale obezbediti na jednostavan način. Ispostavilo se da zbog toga što nismo imali jaku utakmicu do duela sa Turskom, nismo bile spremne, nismo bile na visini zadatka u polufinalu, i to se završilo kako se završilo. Zato nisam zagovornik ovolikog broja ekipa, jer smatram da to utiče mnogo na kvalitet. Ali, ne možemo da budemo nezadovoljni, jer kada se osvoji medalja onda se na te stvari i ne obraća tolika pažnja.
Kreatorka igre Srbije je sa selekcijom prvu medalju, bronzanu osvojila na Svetskom prvenstvu 2006. u Japanu. I sada je stavila bronzu oko vrata. A između ta dva odličja, bila je dva puta svetski prvak, dva puta šampion Evrope, srebrna i bronzana na Olimpijskim igrama. Na evropskim prvenstvima tri puta je bila druga i dva puta treća. Ukupno 11 medalja sa najvećih takmičenja. I po tome je posebna u našoj odbojkaškoj porodici.
– Znači mi to puno, mada nikad nisam obraćala puno pažnje na te stvari. Sada kada smo otišli na takmičenje, pa kada je neko rekao, deseto evropsko prvenstvo zvučalo mi je fantastično. Ali, nikad se nisam bavila tim stvarima, zato što medalja, zvuči pretencizono, imam pregršt, nikada ih nisam brojala. Drago mi je, srećna što toliko trajem i što radim sa velikim uživanjem – ponosna je Maja Ognjenović.
Moraju vredno da rade
– MISLIM da naša reprezentacija ima svetlu budućnost, jer ova generacija ima igračice koje su izuzetno kvalitetne, potencijala koliko volite. Ali, treba da shvate na vreme, da treba vredno da treniraju, da nije sve do samog talenta, već i rada. To što će ići našim utabanim stazama olakšaće im put, ali to nikako ne znači da treba da se opuste i da ne rade, već da dokažu da su zaslužile da budu tu gde jesu – naglašava Maja.
Nedostajala Liga nacija
OGNjENOVIĆEVA ne krije da je svesna da su joj falile utakmice u Ligi nacija:
– Činjenica je da je neigranje u Ligi nacija sigurno uticalo na dalji ishod sezone… Ipak, zbog igračkih godina i opterećenja koje imam toliki niz sezona, još sam srećnija i zadovoljnija što se sezona završila medaljom – kaže Maja.
