PAD je uvek bolan. Odbojkaši godinama „grcaju“, ali niko nije očekivao da će na nedavnom Evropskom prvenstvu u Italiji, Bugarskoj, Finskoj i Rumuniji da budu neprepoznatljivi i lak plen za malo jače selekcije. Onima kojima je odbojka na srcu teško je palo 13. mesto reprezentacije Srbije na šampionatu i jasno im je da mora da se krene od početka. Duško Nikolić, predsednik Udruženja odbojkaških trenera Srbije, smatra da je neophodno da se formira Stručni savet kako bi se svi u odbojkaškoj porodici skupili i pronašli izlaz iz teške sitaucije u kojoj su „orlovi“.
Pitanje je da li bi odbojkaši bili i 13, da nisu protiv Holandije i Danske 0:2 pretvorili u 3:2. Možda ne bi prošli ni grupu, pa bi pali još niže. To i te kako boli Nikolića.
– Znalo se koliko može reprezentacija, ali da ovako izgleda na šampionatu… – počinje Nikolić. – Ono što se desilo protiv Holandije i Danske, da blesne pojedinac (Luburić osvojio 38 poena protiv „lala“, Veljko Mašulović 32 protiv Danaca) slučajnost je. Kada vi u ekipi od 14 ljudi imate samo jednog koji igra i to samo u jednom danu na nivou, nešto nije u redu. Šta je tamo bilo, šta se dešavalo između njih, ne znam, i neću da sudim jer nemam potpunu informaciju. Ako gledamo reprezentativnu sezonu, mi smo najbolje izledali na prvom turniru Lige nacija. Da li je normalno da ekipa, koja se maltene okupi pre toga, sjajno ili dobro izgleda na početku, pa da na drugom turniru igra slabije, na trećem još slabije, a na EP da izgleda užasno. E, onda debelo nešto nije u redu. Svi smo svesni da imamo ogroman problem.
Iskusni stručnjak ističe da je očigledno da je muška odbojka u velikoj krizi:
– Na to smo upozoravili i bili svesni da će neminovno doći kod smene generacije, što je prirodan proces. Zašto je posebno bolno u ovom trenutku? Zato što smo od 1995, kada smo se vratili na veliku scenu, posle sankcija, imali kontinuitet dobrih rezultata. Te rezultate su pravili dobri igrači i svi oni koji su potrebni u lancu stvaranja – ističe za „Novosti“ Nikolić.
Nekadašnji strateg Crvene zvezde, Vojvodine i Partizana sam je sebi postavio pitanje „gde smo zastali“:
– Mnogo je faktora. Kad pričam sa kolegama, ljudima koji odlučuju pominju društvene mreže, tablete, računare, pametne telefone, sve što je dostupno deci. Verujem da je i u drugim delovima Evrope, sveta isto, pa se pojavljuju neki igrači, tako da to ne može da bude presudno. Ne ide nam naruku i preveliki broj, moram da kažem školica, klubova, za koje se pitamo da li su to stvarno klubovi. Pitanje je kako rade, a onda se pojavljuje problem infrastrukture, koja je nekada omogućavala uspešan rad.Otvorile su se mnoge škole raznih sportova, a infrastruktura to nije pratila. Sve je manje prostora za rad, sve je više ljudi koji su stekli zvanje trenera. Nekad se znalo kako možeš postati trener: prvo moraš da budeš ličnost, pedagog, psiholog, sociolog.
Konstatuje Nikolić da je „otežavajuća okolnost što se otvorila Amerika, pa se lane desilo da je skoro cela juniorska ženska selekcija otišla u SAD“.
– Roditelji kada vide nešto tako, kažu „možda moje dete ima dovoljno odbojkaškog znanja da ga pošaljem u Ameriku“. A ta deca imaju dovoljno odbojkaškog znanja da odu na neki koledž ili Univerzitet, da dobiju celu ili deo stipendije – primećuje Nikolić.
Zato u organizaciji mora da se pronađu prave rešenja za povratak na stare staze…
– Neophodno je da se uključe svi relevantni faktori, jer nam je svima u interesu da se digne muška odbojka. Da opet stvaramo, da sa decom rade kompetentni treneri. Baš kompetentni, ali neću da navedem nijedno ime, kao pozitivan ili negativan primer. Samo, treba svi da se zapitamo ko radi sa decom i zašto mi nismo godinama stvorili igrača, kadrog da se bori za medalju – opominje Nikolić.
Iskusni stručnjak smatra da Srbiji u ovom trenutku nije potreban trener iz inostranstva:
– Nama su potrebni treneri stvaraoci, koji će da uvedu te momke u sistem. Znači neophodan je što pre reset, da se formira i neka vrsta stručnog saveta, u kojem bi bili funkcioneri, treneri, sudije, da se napravi lanac za stvaranje igrača.
Nikoliću kao predsedniku UOTS smeta i zatvorenost sistema, što treneri ne mogu da gledaju treninge reprezentacije.
– U vreme Zorana Gajića, Veselina Vukovića, Ljube Travica, Igora Kolakovića, Nikole Grbića trening nikad nije bio zatvoren. A sada smo doživeli da neko dođe i kaže: „Ne možeš da uđeš u salu“. A gde će treneri da steknu saznanja, da ne govorim da budu u prilici da pričaju sa selektorom, da se savetuju, da pitaju. Možda sam u pravu, možda nisam, ali to se radi. Tu zatvorenost ne volim, nismo mi sekta, valjda smo esnaf, koji je otvoren za saradnju.
Duško ističe da smo takav narod koji ceni dobre rezultate i kada se dešavaju svi su euforičini.
– Nama sada treba podrška, ovom sportu sada treba podrška. Apelujem na javnost, novinare, da se pomogne, da se svako sa svoje strane malo pokrene, uloži neki napor da bi bilo dobro.
Nikolić smatra da ako se krene već danas, odbojka u Srbiji ima perspektivu, jer „ovaj narod je talentovan za sport i možemo da dostignemo nivo na kojem smo nekad bili“.
Podseća Duško i kako se nekad radilo, kao u njegovim Lučanima, kada su nastavnici regrutovali osnovce za sport. I da su iz takvog sistema iz Lučana izašli reprezentativci, među njima i veliki Željko Tanasković.
– Imali smo nastavnika, pedagoga, čoveka kojem smo verovali. Tada nije bilo menadžera… Zato moramo da stavimo fokus na mlade. Sada svi u klubovima jure rezultat, domaće trofeje. Priča se o novcu koji je ušao u odbojku. Možda je ušao, ali je usmeren pogrešno. Umesto da smo stvarali uslove za razvoj mladih igrača, platili salu, trenera, mi smo sredstva potrošili tako što smo kupili igrača od 35 ili 40 godina. Ne bih nikome da guram prst u oko, ali pojačaćemo srpsku odbojku samo ako budemo dali šansu mladima – smatra Nikolić.
Upozorava Nikolić da je sve manje klubova koji rade sa decom u kontinutetu, da se gase centri iz kojih su nekad dolazili veoma talentovani dečaci.
– Moramo svi da zasučemo rukave, da idemo u sale, osnovne škole, da pomognemo nastavnicima da zainteresuju decu da dođu na odbojku. I da uvažavamo nastavnike. Moramo da se fokusiramo na decu, da nađemo trenere… Zato je potrebno stručno telo, koje će da proceni ko može da radi sa decom. Ideja ima, samo je potrebna realizacija – zaključuje Nikolić.
Centar
USKORO bi trebalo da bude otvoren Nacionalni odbojkaški centar.
– Nama je neophodan Odbojkaški centar i hvala Bogu što ćemo ga dobiti. Samo treba da se osmisli način na koji će da se radi. I ko je taj koji će sve da kreira, da li je to čovek kome je stalo da odbojka raste – pita se Nikolić.
Imamo kvalitetne trenere
NIKOLIĆ tvrdi da Srbija ima kvalitetne stručnjake. I objašnjava zašto smatra da reprezentaciju mora da vodi srpski trener, a ne stranac.
– Zato što je i sam prošao sve što prolaze igrači ovde, što je na isti način imao razvoj i razume sve potrebe igrača, ali i probleme. Ovako dođe stranac, a ja nisam uopšte siguran koliko su naši igrači, naročito na EP, uspeli da razumeju selektora i šta on hoće od njih. Nije problem jezik, svi znaju engleski, već koliko je on sposoban u ljudskom smislu da ih razume, šta igrač može da da u datom trenutku. Tu nastaje malo nesporazum. Naravno da je George Krecu odličan trener, ali u ovom trenutku u kom je srpska odbojka nisam siguran koliko je on nama neophodan – podvlači Nikolić.
Nemamo više ni lidere
NA opasku da više nemamo igrače koji su lideri u svojim inostranim ekipama Nikolić kaže:
– To je problem. Nekad smo imali 12, 15 igrača u Ligi šampiona. Čini mi se da ove godine imamo dvojicu, Nedeljkovića u Trentinu i Kujundžića u Lubeu. Sećam se 2017, kada sam bio u stručnom štabu Nikole Grbića. Pripreme su počele, a mi čekamo gotovo celu postavu da se vrati, pošto su svi igrali finala svojih liga, u Italiji, Poljskoj, Turskoj.
Za smanjenje domaće lige
NEDAVNO je generalni sekretar OSS Ivan Knežević najavio reformu Superlige i smanjenje sa 12 na 10, pa osam. Uostalom, kada je liga imala osam klubova i reprezentacija je bila jaka.
– Potrebno je grupisati kvalitet, posebno što nemamo centre, manje sredine iz koji su poticali odbojkaši. Želelo se da se da šansa sredinama koje nisu baš odbojkaške. I one funkcionišu dok imaju jakog čoveka na lokalu, a kada njega nema ta sredina se gasi i – kraj. To nije dobro, zato je potrebno, ipak, grupisati kvalitet kroz možda manju ligu – kaže Nikolić.
