Tri od tri, dobitna kombinacija.
Sva tri srpska prestavnika u singlu na Rolan Garosu, Novak Đoković, Miomir Kecmanović i Hamad Međedović, plasirali su se u drugo kolo Rolan Garosa koje je na programu danas. Sportskim rečnikom rečeno – pun pogodak.
Zabrinuo je pomalo Novak Đoković svoje navijače kada je odmah po izlasku na šljaku Centralnog terena „Filip Šatrije“ izgubio prvi set. Još više je, čini se, zabrinjavao izostanak bilo kakvog rešenja za projektile najboljeg servera današnjice, francuskog gorostasa Đovanija Mpečija Perikara.
A onda je Novak pokazao zašto je najveći. Kada se mnogima činilo da će teško izaći na kraj s gotovo duplo mlađim momkom koji serve redovno ispaljuje oko 220 kilometara na sat, dogodilo se neko čudo u vazduhu. Smireno, bez mnogo pompe i najave, Đoković je učinio da njegov protivnik brzinski spakuje kofere i ode sa turnira. U tome i jeste Novakova najveća tajna i najupečatljiviji kvalitet – naći rešenje za svaki izazov, biti korak ispred, lestvicu iznad, u bilo kakvoj situaciji.
Bio je ovaj susret, iz Đokovićevog ugla, psihološki veoma zahtevan. Složiće se s tim svako ko je pomno pratio dvoboj protiv Mpečija Perikara. A ako pitate Novaka koja bi to ključna reč bila za pobedu u prethodnom meču, to je, po njegovom merodavnom mišljenju – anticipacija.
– Dogodilo se to negde tokom drugog seta. U prvom, nisam imao mnogo šansi na njegov servis. Posle toga se nešto malo promenilo. Bilo je važno da zadržim mirnoću u ključnim trenucima. Uspeo sam kasnije malo bolje da čitam njegov servis i da bolje anticipiram. U ovakvom meču moraš stalno da ostaneš skoncentrisan i da čekaš svoju priliku. Kada igraš protiv igrača sa tolikom snagom i brzinom servisa, veoma je teško, jer nemaš mnogo prilika i osećaš veći pritisak na svojim servis gemovima. Bilo je malo komplikovano, ali na kraju sam pronašao svoju najbolju igru. Našao sam pravi ritern u pravom trenutku – analizirao je Novak tok meča.
Pun je hvale naš as za svog protivnika, što samo po sebi znači i da Novakova igra ni na početku nije bila inferiornija, iako su mnogi, možda, očekivali brži i lakši prolaz u 2. kolo, od onog koji je trajao duga tri sata.
– Đovani je odigrao zaista odličan meč. Igrao sam protiv njega prvi put. Iskreno, ne znam da li će biti drugačije kada to bude bilo deseti put. Ima jedan od najimpresivnijih servisa po preciznosti i brzini sa kojima sam se suočio. Praktično ga je nemoguće „pročitati“. Uz to, ide i brzina. Tako nešto sam možda samo jednom ili dva puta doživeo u karijeri, sa Opelkom i Karlovićem, igračima visokim dva metra i deset. Ima neverovatnu prirodnu snagu. Svaka mu čast i srećno dalje. Mislim da ga, iskreno, niko ne želi u žrebu. Ako uspe da poveže određene stvari u svojoj igri, može da ima zaista sjajnu budućnost – ističe Novak.
Sve u svemu, kaže, bio je to dobar meč.
-Ttri sata igre, baš ono što doktor preporučuje u 39. godini. Idemo dalje – bio je raspoložen posle trijumfa.
A kada ga pitate šta tačno može da izvuče iz ovog dvoboja, pragmatično odgovara:
– Pobedu! Izašao sam u susret organizatorima da igram u nedelju, što mi daje dva dana pauze. Telo se više ne oporavlja istom brzinom kao nekad.
Dobru igru prikazao je i Hamad Međedović protiv Nemca Janika Hanfmana.
– Osećao sam se veoma dobro na terenu, i fizički , i teniski. Ne možeš u 1. kolu da se osećaš izvanredno, ali bio sam dobar, uz neke propuste koji ne bi smeli da mi se dešavaju i na kojima radim. Kao radim, ali ništa se ne menja – našalio se na svoj račun pred novinanarima.
Posle pobede, razgovori su opušteniji, pa često skrenu i van teniskih voda. Hamad je tako, na pitanje novinara, prokomentarisao ulazak Partizana u finale ABA lige.
– Jako mi je drago zbog toga. Moram da priznam da sam malo oslabio s gledanjem od kako je Željko otišao i posle svega što se izdešavalo. Bio sam malo razočaran u sve kako je ispalo, ali i dalje volim da gledam i pratim, pogotovo kad je derbi – kaže Pazarac.
Novinari su ga pitali i za savet za mršavljenje.
– Otkako sam otišao u Španiju, izgubio sam sedam-osam kilograma. Ali, gurman sam, mnogo volim da jedem, i to je neprestana borba. Moj najveći neprijatelj van terena je je hrana – iskren je Hamad.
Raspoložen je i Miomir Kecmanović. Igra mu je u poslednje vreme, bez sumnje, u usponu. Naročito posle osvojenog čelendžera u Valensiji.
– To je samopouzdanje. Došao sam opušten i rasterećen na turnir. Imam novu strategiju: šta god da mi se dešava, to sam zaslužio – kaže Kecmanović.
Njegov pogled je da s takvim stavom stvari mogu da budu samo bolje.
– S tog stanovišta počeo sam bolje da igram i bolje se osećam na terenu. Nemam pritisak da nešto moram da uradim. Dobio ili izgubio, idemo dalje, čeka me sledeći turnir. Prija mi taj stav – zaključio je Kecmanović, koji će tu filozofiju primeniti i sutra u 2. kolu Rolan Garosa.
