Sve je ukazivalo na to da bi, ako se kockice slože, ovo mogao da bude Đokovićev Rolan Gaoros, u trenutku izostanka perjanica mlade garde.
Nedolazak Karlosa Alkaraza i nenadani poraz Janika Sinera bili su znak da bi, ako pruži maksimum, Novak mogao da stigne do same završnice. Sad ili nikad, govorili su mnogi.
Ali, s druge strane, postojale su objektivne prepreke. Nije Novak Đoković stigao dovoljno spreman. Osujećen oporavkom zbog povrede, odigrao je praktično samo jedan valjan pripremni meč na šljaci, na turniru u Rimu, gde ga je nadvladao prosečni Hrvat Dino Prižmić.
Već tada se postavljalo pitanje Novakovih dometa, imajući u vidu koliko je današnji tenis zahtevan. Najbolji teniser svih vremena uveravao je da se u međuvremenu ubacio u standardna podešavanja i da će, kako pariski turnir odmiče, pokazivati svoje pravo lice. Ali, i sam upozoravao da će sve zavisiti od toga kako ga telo bude slušalo i koliko bude imao energije. A baš je potrošena energija bila ključ u izgubljenim setovima u Parizu.
U prva dva meča je, protiv takođe prosečnih domaćih igrača, Đovanija Mpečija Perikara i Valantena Roajea, gubio po set. Bio je to blagi znak za alarm da još sve nije naštimano kako treba. A onda je došao „drčni“ Brazilac Žoao Fonseka koji pod svetlima „Šatrijea“ nije imao šta da izgubi.
Dao je Novak protiv momka iz Rija sve od sebe. U 39. godini je pokazao kako se bori u modernoj teniskoj areni. Zadivljuju njegov entuzijazam, istrajnost, posvećenost. Biti četvrti teniser na svetu u tim godinama ravno je podvigu. Momak koji ga je izbacio s turnira u 3. kolu više je nego dvostruko mlađi od njega! Igra ova nova generacija dinamično, zrelo, gladna je uspeha, čini sve da iskoristi priliku i popuni upražnjena mesta.
– Nije to ništa neobično – prokomentarisao je Novak posle poraza. – Normalno je da postoje nove generacije mladih tenisera koje dolaze i koji su gladni, dinamični, brzi, eksplozivni. Jedan od njih je Fonseka. Ima izuzetno brzu igru, talentovan je i izuzetan igrač. Pokazao je da ima potencijal za najveće mečeve, u kontekstu toga kako je igrao, kako se ponašao, kako je ostao staložen u nekim presudnim trenucima.
„Gurao“ ga je Novak pet setova, ali nije uspeo da ga nadvlada. Greše oni koji porede ovu situaciju sa Sinerom koji je dan pre toga takođe od 2:0 u setovima stigao do 2:3. Srbin je, za razliku od Italijana, ostao konkurentan do samog kraja, odlučivali su poen ili dva. Na tom nivou, tu se nema šta zameriti. U četrdesetoj, na četrdeset stepeni, vodio je pravi rat dugih pet sati. Bio je i ostao fenomen izdržljivosti koji će se dugo izučavati.
Smogao je Novak snage posle gorkog poraza i da prokomentariše u kom pravcu će mu se dalje kretati karijera. Uskoro slede turniri na travi. Rame mu je, očigledno, u boljem stanju, što ne bi trebalo da ga spreči da nastavi s borbom na teniskom polju.
– Trudim se da budem optimističan, ali tek sam izašao s terena. Razumećete da sam trenuto jako razočaran, i te emocije preovladavaju. Sutra je novi dan, videćemo šta će doneti – poručio je Novak.
Čak je i na pitanje da li ćemo ga opet dogodine gledati na Rolan Garosu, dobacio samo jedno neodređeno „ne znam“, ali koje takođe mnogo govori, da ga čak ni ovako brza eliminacija i poraz kod „već viđene“ pobede ne mogu dovesti do gorkih i neodmerenih izjava da mu je, možda, sportsko vreme iscurelo.
Izvesno je, gledaćemo Novaka još i radovati se njegovim pobedama.
