NAJBOLjA teniserka planete Arina Sabalenka nije mogla da sakrije emocije nakon eliminacije sa Rolan Garosa.
Ona je poražena 2:1 u setovima, a vodila je 1:0 i imala 5:3 u drugom, a na kraju u polufinale je otišla Dijana Šnajder.
– Nemam misli, nemam emocije. Želim da se povučem iz tenisa sada. Nadam se da ću se za nekoliko dana vratiti na pravi put mentalno. Imala sam pristojne prilike u drugom setu da završim, ali zajeb**a sam. Onda je ona dodala gas, zaigrala agresivno. Nisam mogla mentalno da se oporavim posle drugog seta, to je moja najveća greška danas – rekla je Sabalenka i dodala:
– Ne znam kada mi se ovo poslednji put desilo, da izgubim deset gemova u nizu. Mentalno sam ušla u neku mračnu rupu i nisam mogla da se vratim na pravi put.
Smatra da je vetar pravio dosta problema.
– Ne znam zašto su držali krov otvorenim kada je vetar tako jako duvao, ali kako da se žalim kada sam igrala dobro tokom većeg dela meča… Možda je i do mene, možda je i do toga što sam ja ’poludela’. Prošle godine je bilo slično, pa su narednog dana zatvorili krov za muški meč. Sa zatvorenim krovom bi sigurno bio kvalitetniji meč, ali svakako je ona zaigrala bolje, ušla u teren i pogađala.
Titulu na Rolan Garosu moraće još da sačeka…
– Možda se previše fokusiram na to da nisam uzela slem ni na šljaci ni na travi, pa previše razmišljam, postajem previše emotivna. Moram da pronađem rešenje za to jer sam umorna od toga da gubim mečeve samo zato što su me emocije preplavile. Kombinacija svega – previše razmišljaš, pa dođe laka greška, propustiš priliku, rivalka zaigra slobodnije i agresivnije… Nekada je teško u takvim okolnostima ponovo pritisnuti.
Uporedila je meč sa prošlogodišnjim finalem sa Koko Gof…
– To govorim. Moram da sednem i da vidim šta se dešava, da otvoreno razmislim o tome šta mi se dešava u glavi u tim trenucima. Prevazišla sam mnogo toga, iskusna sam igračica, moram dobro da promislim i nadam se da ću uspeti i ovo da prevaziđem. Osećala sam se sjajno pre meča, spremna da se borim, motivisana… sve sam isto radila od jutros, ali sam izgubila kontrolu tokom meča.
Postavlja se pitanje kako će se vratiti na pravi kolosek.
– Ne znam šta ću da radim narednih dana, iskreno ne znam. Ne znam… Ne znam, ha-ha-ha. Ono što nas ne ubije – ojača nas, pretpostavljam. Valjda ću shvatiti šta ne valja. U stvari, shvatila sam šta ću raditi sutra. Postoje one sobe u koje samo uđeš i porazbijaš sve, verovatno ću provesti tamo ceo dan sutra razbijajući stvari. Možda pomogne – možda ne – kazala je ona.
