Flavio Koboli, koji će sutra igrati finale Rolan Garosa protiv Aleksandra Zvereva, ulazi u meč s pomešanim osećanjima.
Žao mu je što plasman nije ostvario na terenu, jer je njegov zemljak Mateo Arnaldi zbog bolesti morao da mu preda meč, ali i srećan što je došao u situaciju da se bori za titulu.
– Teško mi je da o tome govorim. Kada je došao i rekao mi šta se dešava, bio sam potpuno tužan zbog njega. Zamalo nisam zaplakao – istakao je Koboli.
Istovremenoje, kaže, i tužan i srećan.
– Veoma sam srećan zbog rezultata koji sam ostvario. Moj otac je došao do mene i svi zajedno smo se zagrlili sa ostatkom tima zbog ulaska u prvih deset na svetu. Svaki put kada ostvarim najbolji plasman u karijeri, svi se zajedno zagrlimo. Uradili smo isti ritual kao i uvek.
U finale protiv Zvereva će ući svežili od svog protivnika jer nije igrao meč.
– Nekad to pomaže, nekad ne. Možda su skoro četiri dana bez meča ipak mnogo, pa izgubite ritam. Ali, tokom zagrevanja sam se osećao veoma dobro i igrao sam zaista dobro. Ponovo ću da treniram. Siguran sam da ću biti spreman za finale. Ali, isto tako znam da ću sigurno biti i odmoran – zaključio je Italijan.
