NOVAK Đoković nije uspeo da se plasira u finale Vimbldona. Bolji od njega bio je Janik Siner – 6:4, 6:4, 6:4. Srbin je posle meča sumirao utiske.
On je priznao da je Italijan bio mnogo bolji i da je zasluženo je slavio.
– Ne znam šta sam mogao drugačije. Nisam mogao mnogo da uradim, razneo me je – rekao je Đoković.
Potom je otkrio da li će opet doći u London.
– Voleo bih da se vratim makar još jednom, videćemo.
Analizirao je kratko meč u kom je najbolji na svetu bio bolji.
– U svakom udarcu. Bio je za jedan nivo bolji od mene ili više. Nisam bio dovoljno oštar, nisam brzo reagovao, nisam bio u pravoj ravnoteži.
I prošle sezone je na istom stepeniku zaustavljen od istog rivala, ali tad ga je mučila povreda.
– Tada nisam očekivao mnogo. Sada sam bio ok fizički. Ne najsvežiji, ali… Bio je dominantan i mnogo bolji igrač na terenu.
Ipak, delovalo je novinarima da je Novak danas bio konkurentniji nego prošle godine.
– Pogrešili ste. Uvek sam takmičarski nastrojen, uvek dajem sve od sebe. Spolja možda izgleda ovako ili onako, ali samo ja znam koliko truda ulažem. Naravno da sam razočaran, želeo sam da osvojim Vimbldon, ali bio je bolji od mene. Teško je prihvatiti to kad se izađe s terena. Ne mislim da sam previše toga uradio pogrešno. Bio je čvrst u svim segmentima igre, servis mu je postao ogromno oružje otkad je promenio tehniku.
Siner je za Đokovića rekao da je najbolji riterner svih vremena.
– Bio, moj ritern je bio najbolji, više nije, to je realnost. Ne može se napasti njegov prvi servis, samo neki blok, da se vrati u polje. Nepredvidljiv servis, koristi svoju visinu sjajno, ima raznovrsne servise, ubacuje i druge duboko u polje. Pritom ima sjajan prvi udarac posle servisa, što dodatno otežava stvari.
Moralo je da bude osvrta i na meč četvrtfinala protiv Feliksa Ože-Alijasima koga je pobedio posle pet sat i 15 minuta.
– Feliks je četvrti na svetu. Dokazao sam da i dalje mogu da igram na najvišem nivou. Izgubio sam u tri seta od najboljeg na svetu, to je realnost koju moram da prihvatim. Ipak, turnir je bio pozitivan s aspekta posvećenosti, borbenog duha… Igrački sam osećao da sam bolje igrao u Australiji nego ovde. Malo sam se mučio da nađem najbolju igru, pojavljivala bi se povremeno… Sad protiv Sinera nisam mogao da ga uhvatim.
Novaku motivacije ne manjka.
– Prošle godine sam došao do četiri polufinala, ove godine jedno finale i polufinale. Za 99 posto igrača to su vrlo dobri grend slem rezultati. Za mene je to dobro, ali ne dovoljno dobro. I blagosloven sam i proklet u smislu da se očekuju uvek najviši rezultati. Borim se sa sobom, kažem sebi da je izvrsno to što i dalje mogu da se nadmećem sa mlađim na ovom nivou, ali ipak imam najviša očekivanja od sebe. To je interna borba. Zna se kakva sam očekivanja imao 20 godina, a sada moram da budem malo skromniji u tom smislu. Uživam i dalje u nadmetanju, mada više ne uživam toliko u teškim nedeljima pred velike turnire, kroz taj fizički bol… Drago mi je što mi se telo dobro držalo na ovom turniru, što nije bio slučaj u prošlosti. Volim ovaj život, tenis mi je dao šansu da postanem ovo što jesam.
Naglasio je da ga niko ne tera da i dalje igra.
– Radim to što želim i zato što mogu još da budem top 5 – top 10 igrač. Da vidimo šta budućnost nosi.
Za kraj je otkrio da mu smetaju konstantne priče o osvajanju 25. grend slem titule.
– Nije to ultimativni cilj. Mnogo ljudi me opterećuje, neki ljudi koji su u mom drugom krugu bliskosti u životu, što mediji… I ja želim 25, ali to nije krajnji cilj. Malo je počelo to da me nervira, dajte da stavimo stvari u perspektivu. Kao da sam sebi nisam dovoljan, kao da nije dovoljno 24, nego mora 25. Ne valja 400 nedelja na prvom mestu, nego mora 1.000. Moramo da budemo zahvalni. Muka mi je da pričam o tome kad će doći 25. Možda neće doći nikad. Odjavio bih tu rečenicu da mi je ultimativni cilj, ali jeste da se najbolje spremim i da budem na vrhuncu za slemove. Mogao sam da osvojim još pet slemova kada sam imao mečeve u rukama, ali mogao sam i da izgubim neka finala koja sam izvlačio. Ne znam koliko će ovo sve da traje. Voleo bih da ljudi poštuju moj izbor i da me ne pritiskaju s pitanjima kad ću u penziju i kad će 25, već da se poštuju moje odluke – zaključio je Đoković.
