Najnovije vesti vezane za KK Crvena zvezda, KK Partizan ali i ne samo te evropske klubove stižu iz Amerike. Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, za to se pobrinuo. Najpre direktno, a ovog vikenda i posredno.
Nedavno su vas „Novosti „izvestile šta je to Tramp počeo da radi a što bi moglo da ima velikog uticaja na „život“ evropske košarke, pa i Partizan i Crvenu zvezdu.
Sada je ta priča dobila nastavak.
On bi mogao da ima i šaljiv naslov „taj i taj poznati menadžer čupa kosu usled novog propisa“, ali…
Ovo i nije baš priča (samo) o čupanju kose.
Daleko više je o budućnosti sporta, usled ogromnog priliva novca u njega.
Pre nego što se osvrnemo na najnovije vesti o tome, samo kratak osvrt na jedan važan termin o kome je i u prethodnom tekstu o Trampu, a i ovom, reč:
Šta je to NIL i zašto je (sve) pokvario?
NIL je američka skraćenica za „Name, Image, Likeness“, što je pravo sportista da zarađuju na osnovu svog imena, lika i identiteta. Do 2021. studenti-sportisti u Americi nisu smeli da primaju novac za reklame, ugovore sa sponzorima ili promociju proizvoda. Tada je Vrhovni sud stao na stranu sportista, a NCAA (Nacionalna koledž sportska asocijacija, odnosno krovna sportska organizacija u SAD za univerzitetske sportove, kao FIFA za svetski fudbal, ili FIBA za svetsku košarku) morala je da popusti i dozvoli pomenute zarade.
Rezultat tog popuštanja usled odluke američkog Vrhovnog suda?
Danas talentovani košarkaši mogu na koledžu da zarade na stotine hiljada, pa čak i milione dolara kroz NIL ugovore – novac kakav nikad ne bi mogli da vide u Evropi u tim godinama. Uz to je uveden i „slobodni transfer“: student-sportista može bez ikakvih ograničenja da menja univerzitet, iz sezone u sezonu, potpuno slobodno, tražeći bolju ponudu. Mogao je i ranije, ali bi posle transfera morao da „presedi“ godinu dana bez takmičarskih nastupa, zbog čega se retko ko odlučivao na takvo gubljenje jedne od četiri godine igranja. Sada em menjaju „klubove“ svake sezone, em svaki put zarade „po milionče“ (neki i više). Amerikanci koji više od vek imaju tradiciju zdravog univerzitetskog sporta ovih dana/meseci zbog toga „čušaju kosu“.
A posledica za evropski košarku?
Razorna.
Klubovi poput Partizana, Crvene zvezde, Barselone, Real Madrida i drugih godinama ulažu u mlade talente, razvijaju ih, daju im prve evroliške minute, a onda ih američki univerziteti „otkupe“ NIL ugovorima vrednim nesrazmerno mnogo u odnosu na ono što evropski klub može da ponudi osamnaestogodišnjaku. Mika Murinen je nedavno bio samo jedan u nizu. Pre njega, isti put prošli su brojni evropski talenti. Nedavno je objavljeno i da je bivši igrač Partizana, Jam Madar, otišao ovog leta u koledž-košarku za čak pet miliona dolara plate. Za godinu dana.
Međutim…
Izgleda da je tome došao kraj.
(Tu sad ide onaj deo kada menadžeri „čupaju kosu. I, taj deo glasi ovako)
NCAA „bacila“ majsku bombu: Evroliga je „suviše profesionalna“, kraj dobrodošlica za strane igrače!
Zamislite da ste trener nekog od vodećih američkih univerziteta. Proveli ste proteklih nekoliko meseci u „procesu regrutacije“, akko to Amerikanci vole da zove, a misli se na to da pregovarate, ubeđujete, nudite NIL ugovore vredne stotine hiljada dolara i… konačno ste privukli nekoliko sjajnih evropskih košarkaša da dođu i igraju za vas naredne sezone. Ugovori su potpisani. Novac je na stolu, uskoro bi trebalo da je i u njihovim džepovima. A onda, usred maja, samo nekoliko nedelja pred početak priprema, stigne dokument iz NCAA sa novim smernicama „o podobnosti“. Dokument koji je šokirao i trenere, i same igrače, a možda najviše menadžere koje od „prodaje živog mesa“, kako neki surovo nazivaju te transfere.
– Zašto su to uradili baš sada, kad je stotinu miliona dolara već u igri?! — pitao se, govoreći kao anonimni izvor Sports Ilustrejteda, jedan trener američke ekipe iz elitne, NCAA divizije.
Od pitanja „Zašto baš sada?“ možda je bolje „Šta to toliko boli“?
Šta je NCAA tačno odlučila?
Početkom maja, NCAA je svim članovima poslala nove smernice o podobnosti igrača pre upisa na univerzitet. Ključna formulacija glasi (sledi jedan prilično suvoparan prevod, koji je i izazvao mnoge nedoumce) – sportisti koji su „zaključili ugovor (u nekom klubu, recimo evropskom – prim. prev.), koji su nastupali (dakle igrali za taj klub) ili primali naknadu od ekipe koja učestvuje u ligi sa minimalnim primanjima koja premašuju stvarne i neophodne troškove“ — neće imati „obnovljenu podobnost za nastup u NCAA“.
Prevedeno na razumljiv jezik: ako si igrao u ligi u kojoj se ozbiljno zarađuje, ako si samo imao potpisan ugovor, NCAA te smatra profesionalcem – i od ovog vikenda ne dozvoljava ti da postaneš „student-sportista“.
U dokumentu su taksativno navedene lige u kojima igrač automatski gubi podobnost: NBA, NFL, MLB, VNBA i — Premijer liga. Ali NCAA je istovremeno naglasila da i „druge lige“ mogu ispuniti taj kriterijum. A onda je stigla rečenica koja je izazvala potres: Evroliga, kao najbolja košarkaška liga na svetu van NBA, ima minimalnu zaradu od 50.000 evra neto za igrače u prvoj sezoni, a to je iznos koji skoro sigurno premašuje novu granicu koju je NCAA postavila.
Domino efekat: ko „pada“ (osim menadžera, koji su se ponadali da će izvoziti „na tone“ talenata)?
Ono što se sada dešava na relaciji američki sport – ostatak sveta nije nikakva apstraktna pravna diskusija. Prošle sezone, NCAA je odobrila podobnost brojnim bivšim evroligašima. Tako je iz Bajerna na univerzitet Arizona došao Ivan Harčenkov, iz Barselone je Elhađi Damej Sar otišao u slavnu univerzitetsku ekipu Djuka, a njegov klupski kolega iz Barse Džejms Nađi u koledž tim Bejlora. Svi su dobili „zeleno svetlo“ i američki univerziteti su na osnovu te prakse uložili ogromna sredstva u regrutovanje sličnih, ako ne i još boljih igrača za sezonu 2026/2027. Recimo, poput Murinena, ili 25-godišnjeg Madara, koji je još 2018. igrao FIBA Ligu šampiona, 2022. s Partizanom bio „nadolazeća zvezda Evrolige“, a sad se nadao onoj zaradi od pet miliona.
A onda je NCAA, u tajnosti, početkom maja promenila pravila.
Lista igrača čija je podobnost sada pod znakom pitanja je baš dugačka. Baš dugačka. Ima i Srba na njoj, naravno. Samo je Miodrag Miško Ražnatović, čuveni zastupnik košarkaša, poslednjih nedelja najavio transfere nekoliko svojih klijenata u koledž-košarku, pa tako Savo Drezgić treba da nastupa za Džordžiju, Aleksa Milenković ide u Kaliforniju, a i mnogi drugi „ovdašnji“ stranci, kao i drugi igrači iz Evrope, obavili su neophodnu „papirologiju“ za selidbu u NIL-oaze. Međutim, sada se sve promenilo. I, „niko živ“ ne zna da li će NCAA prihvatiti te ugovore jer su u pitanju igrači sa profesionalnim iskustvom.
One more, Mega Mozzart player has committed!
Aleksa Milenkovic goes to California Baptist University!#BeoBasketNIL
— Misko4Raznatovic (@MiskoRaznatovic) May 6, 2026
Ugledni novinar Džonatan Dživoni, osnivač portala Draft Ekspres, napisao je bez okolišaa
– Nova pravila NCAA šalju jasnu poruku: strani igrači više nisu dobrodošli u koledž košarku. Španska ACB, Francuska, Italija, australijska NBL — i svako ko je ikad igrao za evrolišku ekipu, čak i za minimalac, odjednom može postati trajno nepodoban?
The NCAA's new (very poorly timed) rule sends a clear message: international players are no longer welcome in the college game.
ACB, France, Italy, Australian NBL and anyone who's ever played for a EuroLeague team, even for next to nothing, are suddenly permanently ineligible?
— Jonathan Givony (@DraftExpress) May 22, 2026
Zašto sada — i zašto tako?
Pozadina ove odluke ipak je razumljiva, iako je trenutak, iz ugla trenera i igrača, katastrofalan.
Protekle dve sezone pokazale su da koledž košarka postaje „pribežište“ za iskusne evropske profesionalce. Dvadesetdvogodišnji igrač sa evroliškim iskustvom, poput Nađija, izabranog na draftu iako nikad nije potpisao NBA ugovor, nije isto što i neki osamnaestogodišnji talent iz Finske ili Srbije. NCAA želi da odvoji te dve vrste sportisa. Samo, kako, kada kod nas i 18-godišnjaci, nekad i mlađi, igraju profesionalno?
Ideja koja stoji iza novih pravila je, u suštini, ista ona koju smo opisivali u tekstu o Trampovoj reformi: „koledž sport treba da bude za studente-sportiste, a ne za one za koje je on dobra novčana alternativa ili „rezervna varijanta“ kad u evropskoj ili NBA karijeri stvari ne idu po planu.
NCAA takođe razmatra uvođenje starosne granice i ograničenja na ukupan broj sezona nastupa. Sve to ide u pravcu stvaranja jasnijeg okvira, ali uz potpuno pogrešan trenutak za nove smernice, usred „sezone regrutacije“.
Mega i Helios: Balkanska veza
Ova priča ima snažnu balkansku dimenziju. Među igračima čija je podobnost dovedena u pitanje ovim iznenadnim prostorim nalaze se, recimo, i dva buduća igrača Sirakjuz univerziteta. Abdramane Sibi iz Malija igrao je do ovogo leta za Megu, upravo onu Megu iz Beograda, poznatu po odličnom radu sa mladim igračima, u kojoj je i Nikola Jokić napravio skok ka NBA visinama. S druge strane, Mark Morano Mahmutović iz Slovenije nastupao je za Helios sans iz Domžala. Oba igrača potpisala su sa Sirakjuzom, i obojica sada čekaju da NCAA odluči da li su uopšte „podobni“ da nose univerzitetski dres.
Zanimljivo je da Mega upravo važi za jedan od onih klubova iz regiona čiji igrači redovno odlaze u NCAA, i čiji je poslovni model u određenoj meri izgrađen na tom „izvozu“ talenata. Ako nova pravila budu primenjena dosledno, taj kanal može biti ozbiljno sužen.
Šta dalje?
NCAA je u saopštenju navela da „modernizuje pravilnik na način da obezbedi da koledž sportovi budu rezervisani za koledž sportiste, a ne korišćeni kao rezervna varijanta za profesionalne sportiste“. Zvuči logično. Ali logika i trenutak nisu uvek u skladu.
Treneri su besni. Univerziteti su zbunjeni. Igrači čekaju odgovore. A NCAA, organizacija koja mesecima gubi sudske sporove protiv sopstvenih studenata-sportista, sada pokušava da nametne nova pravila usred „regrutne“ sezone, bez jasnih instrukcija o tome ko tačno ispunjava, a ko ne ispunjava nove kriterijume.
Ako je Trampova reforma trebalo da uvede red u „Divlji zapad koledž sporta“ — NCAA je ovom odlukom uspela da ga, barem privremeno, učini još divljijim. Iz američke perspektive.
Iz srpske? Možda će ova zabrana „izvoza“ olakšati Partizanu da zadrži nekog novog Murinena, a Zvezdi nekog od svojih asova.
Jer, podsetimo, prvi čovek SAD je sa grupom poznatih ljudi iz sveta sporta (i politike) nedavno formirao neformalnu radnu grupu koja treba da predloži novi okvir za koledž sport. I pre nego što su oni doneli neke odluke koje će postati i državne, NCAA se ohrabrila da napravi pomenuti potez koji će „promeniti sve“.
Pa i za Srbiju i Srbe.
Jer, samo u sezoni 2025/2026 čak 121 košarkaš sa srpskim državljanstvom igrao je u NCAA.
Da, stvarno… Kao što smo napisali i u prethodnom delu ove velike analize: Ko bi rekao: Donald Tramp bi zaista mogao da, nehotice, postane spasilac evropske košarke.
—
Ako vas sport zanima, sve ono najvažnije i najzanimljivije o njemu – pratite na sportskim stranicama portala „Novosti“.
Na sasvim ste dobrom mestu.
