Ne vole ga mnogi Ukrajinci, ali ne vole ga ni mnogi Rusi. Bivši je fudbalski navijač. I to, izgleda, učesnik jedne od najčuvenijih masovnih tuča. A sada je postao predsednik Poljske i ima zahvalnicu koja nije uobičajena.
Karol Navrocki, novoizabrani predsednik Poljske, povezan je sa navijačkim aktivnostima vezanim za fudbalski klub Lehija Gdanjsk, uključujući učešće u ozloglašenoj tuči 2009. godine.
Sada, kada je postao predsednik, uputio je (upravo preko pristalica Lehije) zahvalnost – svim navijačima.
Odnosno, svim navijačima koji su glasali da baš on pobedi na predsedničkim izborima u Poljskoj.
Jak informują kibice Lechii Gdańsk:
Za naszym pośrednictwem Prezydent Elekt Karol Nawrocki przekazuje całej kibicowskiej Polsce podziękowania za udzielone wsparcie podczas wyborów prezydenckich
— PrawyPopulista 🇵🇱 (@PrawaStronaa) June 5, 2025
Karol Navrocki, poljski predsednik – biografija koja ne spada u svakidašnje
Važno je napomenuti da, iako su medijski izveštaji i postovi na platformi Iks „potvrdili Navrockijevo učešće u tuči 2009. godine“, zvanični sudski dokumenti nisu eksplicitno povezali njegovo ime sa ovim događajem, ali isto tako, treba imati na umu da gotovo polovinu učesnika te tuče sud i nije utvrdio.
Ne vole ga mnogi Ukrajinci, ali ne vole ga ni mnogi Rusi!
Kako ističe ruska novinska agencija RIA Novosti, evo nekoliko stvari koje su Rusima „zapale“ za oko iz dosadašnjeg javnog ponašanja Navrockog:
Naglasio je da Ukrajina, koja nije u stanju da plati za brutalne zločine iz prošlosti, ne može biti deo međunarodnih saveza.
U aprilu je izjavio da je duboko razočaran (predsednikom Ukrajina) Zelenskim, koji je potcenio ogromne napore Poljaka u pomaganju Kijevu.
Tokom predizborne kampanje izjavio je da je spreman da sedne za pregovarački sto sa Putinom.
Navrockog traži rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova povodom slučaja uništavanja i oštećenja spomenika sovjetskim vojnicima, kojim se bavio kao direktor Instituta nacionalnog sećanja.
Ko je, zapravo, Karol Navrocki, novi predsednik Poljske?
Konzervativac Karol Navrocki, istoričar, rođen je 1983. godine u Gdanjsku gde je i diplomirao istoriju, a pre nego što je postao direktor Instituta za nacionalno sećanje, bio je direktor Muzeja Drugog svetskog rata u Gdanjsku.
Tokom kampanje on je negovao je imidž „opasnog“ momka i često objavljivao video snimke sebe na strelištima i u bokserskim ringovima, za razliku od njegovog liberalnog protivnika Rafal Tržaskovskog koji je igrao na kartu Evrope, piše Rojters.
Za razliku od drugih evroskeptika u centralnoj Evropi, poput Slovačkog premijera Roberta Fica ili mađarskog Viktora Orbana, Navrocki podržava davanje vojne pomoći Ukrajini, ali se protivi članstvu zemlje u vojnim savezima za Ukrajinu.
Njegove pristalice iz stranke Pravo i pravda (PiS), navodi se, podržale su ubrzano članstvo Ukrajine u EU i NATO, dok kritičari Navrockog ocenjuju da on podstiče nelagodnost zbog izbeglica iz Ukrajine.
Kao slogan svoje kampanje on je naveo „Poljska na prvom mestu“ navodeći da prvo treba da se pomogne svojima.
Tokom kampanje njegova supruga Marta, državna službenica, i troje dece predstavljeni su snažno u predizbornoj kampanji, a jedna od tema bilo njegovo učešće u borilačkim sportistima.
„Sve moje sportske aktivnosti bile su zasnovane na snazi mog srca, snazi mojih mišića, moje pesnice. Bila su to poštena takmičenja, bez obzira na formu“, rekao je on.
Navrocki je predsedničke izbore tokom kampanje ocenjivao kao referendum o vladi, koju je opisao kao „metropolitsku elitu“.
Prema pisanju lista Politiko, Navrocki se tokom kampanje suočio s nizom otkrića o svojoj prošlosti, uključujući optužbe da je pomagao u dogovaranju prostitutki za goste luksuznog hotela dok je radio kao obezbeđenje, da je učestvovao u tučama kao fudbalski huligan i da je pod sumnjivim okolnostima stekao stan od penzionera.
Navrocki je isticao da je za „normalnu“ Poljsku, snažno nagoveštavajući da će se boriti protiv federalističkih tendencija EU, protiv klimatske politike, kao i da će prekinuti pokušaje davanja više prava LGBTQ+ osobama ili ublažiti stroga prava na abortus u Poljskoj.
Predsednik Poljske je uglavnom ceremonijalna funkcija, a vlada je zadužena za spoljnu politiku, ali predsednik može da stavi veto na zakon ili da ga poslati na sudsku reviziju.
Navrocki bi trebalo da preuzme dužnost 6. avgusta.
OD VOĐE ULTRASA DO (UMALO!) PREDSEDNIKA: Bivši navijač i veliki ljubitelj Srbije bio na korak od toga da postane predsednik Rumunije!
Kandidat za predsednika Rumunije iz Alijanse za jedinstvo Rumuna (AUR) Đorđe Simion, ima bogatu navijačku prošlost.
Podsetimo, opozicioni ultradesničar Simion borio se 18. maja, u drugom krugu izbora, sa gradonačelnikom Bukurešta Nikušorom Danom za novog predsednika Rumunije,
Prema podacima rumunske Centralne izborne komisije, u prvom krugu, održanom 4. maja, Đorđe Simion osvojio 40,94 odsto glasova, a Nikušor Dan 20,99%, ali… na kraju je Dan pobedio sa 50,36%.
Pred taj drugi krug, ruski „Šampionat“ je objavio tekst sa naslovom „Od ultrasa do predsednika“ u kome se navodi bogata tifo-prošlost pomenutog kandidata.
I ne čudi, favorit pred drugi krug predsedničkih izbora u Rumuniji poznat je po svojim jakim vezama sa fudbalskim navijačima, naročito jer je i sam bio bivši vođa grupe koje podržava Dinamo Bukurešt.
Bio je aktivni član „Nove garde“ (rum. „Noua Gardă“), ultra-grupe povezane sa pomenutim bukureštanskim klubom. Naročito je bio uključen u organizovanje i vođenje navijačkih aktivnosti u prvoj deceniji 20. veka. Ovih dana ponovo su „oživele“ slike iz tog vremena koje ga prikazuju kako je prisutan na utakmicama zajedno sa ultrasima koji nose nacionalističke transparente, kao i kako se upušta u sukobe sa policijom. Nije samo navijao, bio je „ključna figura u ultra pokretu“, poznatom po snažnom patriotskom prizvukom, što se poklapalo sa njegovom kasnijom političkom ideologijom.
Simionova fudbalska prošlost privukla je pažnju tokom predsedničke kampanje. Kritičari su ukazivali na istoriju nasilja i ksenofobije ultras scene, a neki ga optužuju da koristi te veze za izgradnju populističke baze. Međutim, pristalice vide Simonovu „ultras prošlost“ kao dokaz njegove veze sa običnim Rumunima, predstavljajući ga kao strastvenog patriotu koji se sa tribina uzdigao do aktuelnog političkog trenutka.
Njegova fudbalska posvećenost se takođe prepliće sa političkim aktivizmom. Recimo, borba za ujedinjenje Rumunije sa Moldavijom, ključna tema kampanje, bila je vrlo aktuelna u njegovim „ultras danima“, kada je organizovao proteste i demonstracije promovišući ovu ideju, što je činio i na utakmicama. Ta mešavina sporta i nacionalizma pomogla mu je da stekne vidljivost među mladim, nezadovoljnim navijačima, demografskom grupom koja je kasnije ojačala njegovu stranku, pomenuti AUR.
Iako se Simion distancirao od ekstremnijih elemenata svoje tifo-prošlosti, opisujući sebe kao „umerenijeg“ od nekih svojih ranijih saradnika, fudbalski koreni ostaju mu ključni deo javnog imidža.
Nije aktivno vodio kampanju o svojim fudbalskim danima, ali baš oni odjekuju kod birača jer njegovo „uzdizanje od tribina do vodećeg u predsedničkoj trci“ vide kao simbol autentičnosti borbe protiv aktuelnog establišmenta.
Nazionalista e sostenitore della riunificazione tra Moldavia e Romania, Simion nel 2015 era allo stadio di Chisinau per una partita tra la selezione moldava e quella russa. Oggi non gli è più consentito entrare in Moldavia.
👇 pic.twitter.com/qCn7s0oJux
— Pallonate in Faccia @pallonateinfaccia.bsky.social (@pallonatefaccia) May 6, 2025
Podrška Srbiji
Junak ove priče posebno se vezuje sa navijačkom grupom „Uniti sub tricolor“ (Ujedinjeni pod trobojkom), čiji je suosnivač. Ova grupa, koja bordi rumunsku fudbalsku reprezentaciju, postala je poznata kada je isticala transparenate i skandirala „Kosovo je Srbija“ tokom utakmica. Najzapaženiji slučaj zbio se u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2024. protiv selekcije lažne države.
Konkretno, u Bukureštu su 12. septembra 2023. članovi pomenute navijačke grupe istakli transparente na kojima je pisalo „Kosovo je Srbija“ i „Besarabija je Rumunija“, a zbog toga i prosrpskih slogana koje su skandirali, albanski gosti su rešili da napuste teren u znak protesta.
Utakmica je prekinuta na oko 50 minuta pre nego što je nastavljena, a Rumunija je pobedila sa 2:0.
Rumunski fudbalski savez (FRF) je kažnjen od strane UEFA zbog ponašanja navijača, a incident je izazvao diplomatske tenzije, jer Rumunija ne priznaje nezavisnost južne srpske pokrajine.
Simion jeste priznao svoju ulogu suosnivača pomenute tifo-ekipe, ali se te 2023., politički već aktivan, distancirao od grupe, tvrdeći da nije prisustvovao utakmicama Rumunije pune četiri godine i da trenutno nema veze sa „Ujedinjenim pod trobojkom“. Pa opet, stao je u odbranu pomenutih poruka na transparentima jer su, kako reče, „istorijski istinite“ i čestitao navijačima na sloganu „Besarabija je Rumunija“.
Takođe je sarkastično primetio da mora biti da je „telepatski“ uticao na ultrase dok je spavao, poričući još jednom direktno učešće.
Inače, i mnogi drugi rumunski fudbalski navijači često izražavaju solidarnost sa Srbijom zbog istorijskih i kulturnih veza. Što se Đorđa Simiona tiče, stavovi poput „Kosovo je Srbija“ poklapaju se sa njegovim širim političkim stavom, koji uključuje skepticizam prema zapadnim institucijama i simpatije za patriotske ciljeve na Balkanu, iako on pažljivo predstavlja svoje stavove kao „prorumunske“, a ne eksplicitno proruske ili antizapadne.
Izvor: Novosti.rs
