Košarka u Nišu stala je u prethodnoj sezoni na noge. Sa posebnom pažnjom na jugu Srbije prati se ženska liga u kojoj se ispisuje istorija. Od naredne takmičarske sezone dva kluba braniće čast grada na Nišavi u elitnom rangu, a poseban podvig napravio je OKK Nibak koji je za tri sezone od kada je osnovan stigao do Prve lige Srbije.
Pomenuti košarkaški klub postoji tri sezone, a isto toliko godina trebalo mu je da od trećeg ranga stigne do elite. I ne samo to. Pravi „južnjački ponos“ krasi mladi klub koji se diči time što u njemu igraju košarkašice rođene upravo u Nišu. Za mnoge navijače ovo je „niški Atletik Bilbao“ (klub u kome nastupaju samo igrači iz španskog regiona Baskija).
Okupila je pre tri godine Anđela Radović „otpisane“ košarkašice iz drugih niških klubova, dala im je dom i mesto u kome mogu da pokažu svoj talenat, a one su joj to vratile na najbolji mogući način.
No, krenimo redom.
Radovićeva je u razgovoru za portal „Novosti“ ovako analizirala istorijski uspeh kluba.
– Plasman u Prvu ligu Srbije gledam kao jedan veliki uspeh za nas. Mislim da su, najpre, devojke napredovale iz sezone u sezonu, pre svega individualno, pa smo se onda razvijale kao ekipa. Kada ne gledam samo prvi tim i seniorke, mislim da smo se i na drugim poljima dosta razvijali i da smo stvarno iz godine u godinu rasli, i košarkaški i organizaciono, i da je prosto OKK Nibak za te tri sezone napravio jedan lep napredak. Onaj deo napretka koji je meni definitivno najdraži jeste njihov individualni košarkaški, jer smatram da je i cilj našeg kluba jeste da svaka od njih posle svakog treninga, a i sezone, bude bolja igračica – počela je Radovićeva, osnivač, igrač i trener kluba.
Para u Nibaku nema u izobilju, te su se koncentrisali da rade sa onim šta imaju. Tako od entuzijasta i zaljubljenika u košarku prave vrhunske košarkašice. Ekipu čine mladi niški studenti, zaljubljenici u igru pod obručima, a Anđela otkriva da se kolektiv neće mnogo menjati pred prvu prvoligašku sezonu.
– Ono što je definitivno jeste sigurno, da ovaj tim koji je ušao iz druge lige u prvu ostaje na okupu. Mislim da smo svi trenutno svesni da sastav moramo da nadogradimo nekom igračicom sa strane kako bismo trenutno ispratili kvalitet prve lige. Ono što je meni bitno jeste da okosnica i nosioci ekipe ostanu isti, da ostanu naši igrači koji su Nibak uveli iz druge lige u prvu i da na to dođu košarkašice koje će se uklopiti u sistem. Znači, moje neko viđenje je da ne želimo zvezde, ne želimo neke velike promene. Prosto, ovaj sistem koji smo izgradili za ove tri godine nastavićemo da negujemo. Da dođe neko ko će se u to uklopiti i prosto da se tim igračima sa strane samo popuni mali jaz dok ove naše devojke iz mlađih kategorija ne budu mogle da se priključe prvoj postavi i da popune ta deficitarna mesta.
Što se mlađih kategorija tiče, OKK Nibak beleži vrhunske rezultate u svim selekcijama.
– Sigurno je da je tu budućnost našeg kluba. To je nešto gde ja vidim zapravo i pravi smisao i cilj, to su te mlađe kategorije. Kao muški kolektiv, Nibak je imao uvek izvanredne rezultate, iz dosta generacija ima reprezentativce i smatram da ženski klub sada treba da nastavi tim putem. Mlađe pionirke su nam prvakinje regiona, ja sam stvarno ponosna na njih. Pionirke, to jest devojčice 2011./12, jedna pretalentovana generacija sa kojima je stvarno zadovoljstvo da se radi. Tako da mislim da baš u te dve generacije, a onda od naredne sezone i u novoj deci koja dolaze, jeste budućnost Nibaka.
Nešto po čemu je Nibak drugačiji jeste što dosta veliki segment kluba čini entuzijazam i ljubav. Trenutno nema mnogo sponzora u klub, pa se postavlja pitanje – može li te sjajne pokretače koji su izgradili dosadašnje uspehe – i finansijski aspekt da „isprati“?
– Ja se iskreno nadam da može. Ono što mi definitivno imamo jeste ta ljubav, entuzijazam i prosto svi ljudi koji rade u klubu to rade iz prostog zadovoljstva, da naša deca ovde imaju klub u kom se ovde u svom gradu, ili hajde da kažemo u svom regionu (jer mislim i na decu iz Niša i okoline Niša), da se razvijaju na pravi način. U klubu su entuzijasti, oni koji vole košarku i koji su spremni da pruže mnogo ljubavi. Ja se nadam da tako nešto neće da ostane neprepoznato i od strane sponzora, i sada kada igramo najviši rang, prosto i od strane Grada Niša, i da ćemo i mi kao klub biti u neku ruku uvršteni u taj budžet onako kako zaslužujemo spram takmičenja koje igramo.
Može li OKK Nibak da bude niški Atletik Bilbao, sačinjen od lokalnih igračica?
– Mi nemamo to pravilo, ali pokušavamo da se držimo toga. Eto, ja sam provela jednu stvarno divnu sezonu u Baskiji, tako da mi je možda ostalo tog nečeg od njih. Ali definitivno da to kod nas nije pravilo. Pa opet, gledamo da se pridržavamo toga i mislim da će tek u godinama koje predstoje prava slika toga izaći na videlo kada, opet kažem, ova deca koju ja sada toliko hvalim, koja su u našim mlađim kategorijama, budu baš igrači koji će igrati za prvi tim.
KK Niš, OKK Nibak i ŽKK Student klubovi su koji će se naredne godine takmičiti u najvišim rangovima srpske košarke. Veliki je to uspeh za nišku košarku koja je prethodnih godina tavorila u blatu, ali se sada polako kao feniks diže iz pepela, a Niš kao košarkaški centar polako oživljava.
– Da, slažem se. To treba da bude jedna velika radost i za košarkaške radnike i za publiku. Eto, ove godine smo imali stvarno zanimljiv derbi u muškoj košarci, jako posećen, nešto što je Niš kao grad obradovalo, što opet dovodi do toga da Nišlije vole košarku. Sledeće godine, mislim da po prvi put u istoriji, imaćemo gradski derbi u prvoj ženskoj ligi. Opet jedan stvarno veliki uspeh i jedan znak da je zdrava konkurencija nešto što je dobro.
Iako je Anđela Radović „lice kluba“, iza uspeha stoji veliki broj ljudi.
– Ja bih stvarno onda morala da pomenem bukvalno svakog! Pre svega igračice koje su tu od početka pa do danas, koje su tu bile možda u prvoj sezoni a danas iz nekog razloga nisu. Tako da ću uvek akcenat da stavim na te devojke koje izađu na teren i igraju. Posle njih tu dolazim ja, dolazi moja porodica jer prosto i ceo stručni štab u prvom timu i svi ljudi koji pomažu jesu moja porodica. Moram da istaknem, naravno, ime: Milan Josić, koji je osnivač Nibaka i koji je meni neka vrsta mentora i stvarno je tu za sve što mi radimo. I moram, naravno, da pomenem sve trenere koji rade u klubu. Ono što mene najviše raduje jesu možda ta imena koja su sa nama ovde od prve sezone među igračicama: Julija Jovanović naš kapiten, Jana Dinić, Natalija Jovanović, Vladica Novaković… To su neka imena koja su tu sa nama od prve sezone do sada, a uopšte ne umanjuje ni uticaj ovih koji nisu tu od prve sezone.
Kada smo prošli put razgovarali Anđela je rekla da je cilj kluba da se plasira u Prvu ligu Srbije. To je ostvareno, za svega tri godine. Da li naredni cilj može da bude igranje u evropskim takmičenjima?
– Mislim da je Evropa sada nešto što je daleko sa ove tačke gledišta, jer bi to automatski značilo da bi morali da se odreknemo onoga što mi želimo, a to je da klub predstavljaju deca iz Niša. Znači, dok se ne popuni taj mali jaz koji je napravljen u niškoj košarci što se tiče proizvodnje mladih igrača i talenata, mislim da je Evropa dalek cilj. Ali svakako da je Evropa cilj negde u budućnosti kada niška deca budu to mogla da dostignu svojim kvalitetom – zaključak je Radovićeve.
BONUS VIDEO: „KLASIĆI“ NIKOLE JOKIĆA: Gde su sada igrači koji su birani ispred Somborca 2014?
Za kraj, treba istaći i to, iako je sezona gotova, za Nibak nije. Anđela Radović je svakodnevno u hali sa igračicama kojima to obaveze dozvoljavaju, radi punom parom kako bi se nova sezona dočekala spremno. Ono što posebno treba istaći je i njena poruka: „ja sam u hali na svakom terminu, ukoliko igračicama obaveze oko fakulteta to dozvoljavaju vrata hale su im otvorena, za nas sezona nije završena“. Upravo to su odlike pravih šampiona.
