Jedan od najuspešnijih i najmasovnijih, a sasvim sigurno najemotivniji „Olimpijski čas“, višegodišnja, jedinstvena manifestacija Asocijacije sportskih legendi Novog Sada, održan je u Dečjem selu u Sremskoj Kamenici.
To potvrđuju organizatori, Slobodan Krneta i Dobrivoje Antonić, generalni sekretar i programski direktor Asocijacije i Radenko Kondić, rukovodilac u Dečjem selu, koji su, kako ističu, mališanima bez roditeljskog staranja upriličili druženje sa našim istaknutim i popularnim sportistima.
– Neskrivene emocije pokazali su i štićenici Dečjeg sela i olimpijci koji su im došli u posetu. Na svakom koraku osećala se ljubav, međusobno poštovanje i uvažavanje. Lepota prirode i samog Dečijeg sela, uz prelep dan dolaska, samo su pojačali taj utisak.
Sa decom su se družili olimpijski šampioni Andrija Gerić, najtrofejniji odbojkaš Srbije svih vremena i saigrač iz reprezentacije Vasa Mijić, najbolji libero na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, zatim osvajač srebrne i bronzane olimpijske medalje i jedan od najboljih srskih veslača svih vremena, Zoran Pančić, najbolji srpski bokser 20. veka, učesnik svih velikih međunarodnih finala, osvajač srebrne olimpijske medalje, Tadija Kačar i Milan Stepanov, internacionalac, fudbaler, olimpijac, a danas trener u Vojvodini koja je osvojila titulu vicešampina Srbije.
– Dakle, oni ne samo da su među najboljim novosadskim sportistima, već i među najpopularnijim Novosađanima pa je pominjanje njihovih imena pratio buran aplauz. Takođe, sudbina je namestila da ih je sve zajedno sa zida fiskulturne sale pratio osmeh jednog od najboljih i najpopularnij srpskih fudbalera svih vremena, rano preminulog Siniše Mihajlovića, poznatog i kao jednog od najvećih donatora Dečjeg sela- priča Antonić.
Svaki od olimpijaca ispričao je deci kako je od prvih sportskih koraka stigao do Olimpijskih igara, o značaju sporta za njih i šta im je sport doneo u životu, pre svega, druženje i zdrav način života, kao i veliki broj istinskih prijatelja na svim meridijanima. Atmosfera na Olimpijskom času je ponela čuvene sportiste, pa su im priče i izlaganja bila izuzetno inspirativna i emotivna, i pored edukativne osnove začinjena prepričavanjem raznih doživljaja sa putovanja, takmičenja, utakmica, anegdotama… što se posebno dopalo mališanima. Pozvali su decu da budu dobri ljudi, sportisti i naravno, učenici.
Sa svoje strane, i mališani su pokazali zavidno poznavanje sporta. Oni su netremice, sa posebnom pažnjom pratili sportske priče i postavljali zanimljiva pitanja. Značajan podatak je bio da se ogromna većina mališana u Dečjem selu aktivno bavi sportom, od bazičnih fizičkih aktivnosti do raznih sportskih disciplina.
Deca su se mnogo obradovala i nisu krila oduševljenje tim poklonima.
Usledilo je fotografisanje za uspomenu sa legendama i njihovim medaljama, dok za pojedinačne fotografije nije bilo dovoljno vremena. To su uspeli samo oni štićenici koji nisu žurili na redovnu nastavu.
