Flojd Mejveder mlađi proveo je čitavu karijeru govoreći o sebi u trećem licu: „Novac pravi novac“. Nadimak „Mani“ (engl. money, novac) — postao je brend, način života. Sada, u tužbi podnetoj pred Vrhovnim sudom Njujorka, ispostavlja se da je neko drugi maltene bukvalno shvatio tu izreku.
Mejveder je u petak pokrenuo sudski postupak protiv Džone Rehnica, svog bivšeg bliskog saradnika i investicionog menadžera, zajedno sa njegovim partnerom Ajalom Fristom, kompanijom Frist Apeks Venčers i advokatom Aleksandrom Seligsonom. Tužbeni zahtev: najmanje 175 miliona dolara. A povod? navodna višegodišnja prevara koja je Mejvederovim novcem, nekretninama i nakitom raspolagala kao da su Rehnicova lična imovina.
Prijateljstvo kao savršeni način da se prikrije krađa
Priče o finansijskim prevarama u sportu retko su tako detaljno dokumentovane kao ova.
Rehnic je, po navodima tužbe, godinama metodično gradio poverenje postepeno postajući Mejvederov „menadžer novca, čovek za nekretnine i bankarski posrednik“. Do 2024. godine, tvrdi tužba, praktično je upravljao čitavim finansijskim životom boksera. A onda je, navodno, to poverenje sistematski zloupotrebio.
Detalji izneti u tužbi deluju neverovato: sve do trenutka kad shvatite da ih „sve vreme“ prati papirni trag. Mejveder tvrdi da je Rehnic založio nakit vredan skoro 100 miliona dolara dvojici trgovaca nakitom iz Majamija, u zamenu za svega 13 miliona dolara, što je manje od 14 posto realne vrednosti. U tužbi se navodi i razmena poruka u kojoj trgovac preti da će početi „likvidaciiju“ Mejvederov nakit ako ne stignu uplat, a Rehnic navodno odgovara: „Dogovoreno, hvala“. Mejveder tvrdi da veliki deo tog nakita i dalje stoji kod trgovaca.
Iznos od 7,5 miliona dolara uplaćen je u ono štoje Mejveder mislio da je legitimna investicija, ali ona nikada nije realizovana, a novac nikada nije vraćen. Dodatnih 15 miliona dolara vezanih za „nagodbu nekretninama“ preneto je bez Mejvederovog odobrenja. Dvadeset posto prihoda od njegovog stambenog portfolia na Menhentu redovno je usmeravano na račune Frist Apeksa i to, tvrdi tužba, bez ikakvog pravnog osnova.
Avion je – nestao!
Ali nijedan detalj u tužbi ne deluje tako slikovito kao onaj sa privatnim avionom.
Mejveder tvrdi da je potpisao dokumentaciju o prenosu vlasništva nad svojim „Galfstrim“ džetom, a da u trenutku potpisivanja rubrika sa imenom kupca nije ni popunjena. Ne zna ko je dobio avion. Ne zna gde se avion trenutno nalazi. Ne zna šta je urađeno sa novcem od prodaje.
Priča sa avionom simbolična je na način koji prevazilazi pravnu tužbu. Mejveder je decenijama „živeo da pokazuje“: avioni, zlatni lanci, hoteli, gotovina u kesama. Ako je tužba tačna, neko je to bukvalno u tajnosti pokrao nečujno. Avion je „nestao sa radara“. Baš kao i novac.
Rehnic nije stranac skandalima
Džon Rehnic nije nepoznato lice u pričama o skandalima. U postupku protiv bivšeg gradonačelnika Njujorka Bila de Blazija, Rehnic je šest dana svedočio protiv drugih, priznavši da je kupovao „političke stvari“ donacijama i da još organizovao „eskort damu“ za džet-set u jednom privatnom avionu koji je išao na Superboulu. Baš takav opis ličnosti „osobe sa brojnim poznanstvima, otvorene za rizične dogovore“ sada je i jedan od osnova za tužbu koju Mejveder podnosi.
Rehnicova strana u petak je odgovorila kratko: „Mejvederove finansijske, poreske i pravne nevolje datiraju najmanje do 2018. – što godinama ranije nego Rehnic uopšte počeo da radi sa bokserom“. Odnosno, ovo nisu Rehnicovi problemi, nego Mejvederovi stari problemi u novom ruhu.
Rukavice su skinute
Mejvederov advokat Leo Džejkobs, poznat po agresivnom pristupu u trgovinskim i stečajnim postupcima, poručio je medijima:
– Rukavice su skinute. Ovo je slučaj vredan pažnje.
Tužbom se, inače, traži potpun povraćaj svih navodno nestalih sredstava, nadoknadu štetu i detaljan račun o tome kuda je svaki dolar otišao.
Nešto ranije ove godine, Mejveder je podneo zasebnu tužbu vrednu 340 miliona dolara, tvrdeći da nikada nije primio značajan deo prihoda od borbi. Tu je i sudska odluka da mora da plati skoro milion dolara u zaostaloj alimentaciji, pošto je sudski proglašen ocem četvorogodišnje devojčice.
Portret „Novca“ u 2026. godini daleko je složeniji od onog sa blistavih naslovnica iz doba kada su boksom vladali on, Oskar De la Hoja i Mani Pakjao. Bokser sa učinkom 50-0, čovek koji je svoju karijeru gradio na ideji da je finansijski neprobojan, sada na sudu tvrdi da ga je „blizak prijatelj“ opljačkao do gole kože.
Rukavice su, zaista, skinute.
Ako vas zanima sport, sve ono najvažnije i najzanimljivije o njemu – pratite na sportskim stranicama portala „Novosti“ .
Na sasvim ste dobrom mestu.
